Читај ми!

Да би избегли алиментацију спремни и да дају отказ – колико помажу извршитељи и претње затвором

У Србији се годишње разведе више од 9.000 бракова, од чега преко 5.000 са децом. Иако се Алиментациони фонд годинама најављује, још га нема. Према неким проценама, само трећина разведених очева, односно три четвртине мајки, редовно плаћа месечне накнаде. Како би избегли плаћање алиментације, сакривају имовину, некретнине, дају отказе, како извршитељи не би могли да спроведу пленидбу. Дуговања су и до милион динара.

Пресуда парничног суда одређује са ким ће дете после развода живети, када ће виђати родитеља са којим не живи и висину издржавања која се плаћа на месечном нивоу. Уколико се алиментација не плаћа редовно, покретањем извршног поступка, предмет доспева до извршитеља.

"Уколико лице и даље не поступи по судској одлуци, јавни извршитељ има могућност да одреди наплату на заради, уколико је лице запослено или на други предметима извршења као што је на рачуну, на покретним стварима и у неким екстремним ситуацијама, када је потраживање велико, може и на непокретности", објашњава извршитељ Филип Станковић.

У Србији се годишње разведе више од 9.000 бракова, од чега преко 5.000 са децом.

Према неким проценама, само трећина разведених очева, односно три четвртине мајки, редовно плаћа месечне накнаде. Да би избегли плаћање, сакривају имовину, некретнине, дају отказе, како извршитељи не би могли да спроведу пленидбу. Дуговања су и до милион динара.

Станковић истиче да је битна, и једина, разлика у односу на друге извршне поступке то што су лица ослобођени плаћања трошкова, и судских и извршитељских.

"Оно што јесте мало специфично је да та извршења могу да трају доста дуго ако одређено лице у континуитету одбија да плати, а и дешава се да заостала потраживања пређу и преко милион динара", наводи Станковић.

У затвору завршиле 123 особе

Неплаћање издржавања је кривично дело за које је казна или новчана или до три године затвора.

"Оно како то у пракси изгледа јесте да су то углавном неки мањи износи дуговања тако да тужилаштво у том случају најчешће примењује институт одлагања кривичног гоњења што значи да неће бити спроведен кривични поступак уколико родитељ који није плаћао доприносе за издржавање свог детета измири те исте обавезе. Такође, може бити донета још нека мера у смислу плаћања одређеног износа у хуманитарне сврхе", каже адвокатица Јована Турковић.

Уколико је реч о већем износу, или особи која је већ кажњена па и даље не плаћа, најчешће се доноси условна осуда, примера ради на две године.

"Казна затвора је најмање примењена. То кривично дело је специфично само по себи јер његова суштина није да неко лице оде у затвор већ да плати,  да успе да ради и да допринесе и у том смислу није класична репресија државе ка спровођењу казне затвора већ пре ка омогућавању или освешћивању одређене особе да своју законску обавезу и испуни", истиче Турковићева.

У току прошле године због неплаћања алиментације поднето је 1.795 кривичних пријава, а у затвору су завршиле 123 особе.