Брзеће идеалним условима привлачи младе спортисте из целе Србије

Брзеће је, по броју гостију, једна од најбољих дестинација за спортско-рекреативни туризам, нарочито лети.

Спортско рекреативни туризам била је идеја водиља и база када се пре више од 30 година у Брзећу кренуло са изградњом првог хотела који је до дан данас остао највећи угоститељски објекат у Брзећу са најбољом спортском инфраструктуром.

Када причамо о најбројнијим гостима, то су деца и млади учесници спортских кампова. И то не само у овом хотелу већ и у околним. 

Дакле, овог лета у Брзећу је најтеже наћи празан спортски терен. Врви као у кошници од млађих селекција клубова из целе земље, тениских, кошаркашких,одбојкашких али пре свега фудбалских. Само у овој смени је 350 дечака који тренирају фудбал.

На централном терену, тренирају "петлићи" - најмлађи полазници кампа из Београда ,уочи пријатељске утакмице са вршњацима из Kрушевца.

"Ми идемо на победу и то је једино што ја желим, а ако и изгубимо битно је само да покажемо ко смо ми, да се не обрукамо", рекао је Јован Тасић, један од учесника фудбалског кампа.

Вук Лазар, још један учесник, истакао је да је важно да подржавају једни друге и да се не свађају, као и да се не треба љутити ако неко погреши, али и да је мало напорно тренирати због врућине. 

"Све је по неком војничком режиму, устаљеном да кажем тако.Имамо три тренинга дневно. Дечаци сјајно раде, јако сам задовољан као њихов тренер .Чека нас у септембру првенство", рекаоје Синиша Данчуо, тренер ФK Kампионе из Београда.

А на терену до њих увежбавају пируете. Међу девојчицама и по неким дечаком који су се определили за уметничко клизање, тренирају и државне јуниорске првакиње.

"Првакиња сам Србије пет година и бавим се уметничким клизањем десет година. Овде смо дошли на висинске припреме , како би се боље спремили за наредну сезону", рекла је Дарја Мијатовић, јуниорска првакиња Србије у уметничком клизању.

"Нажалост, ми немамо лед током лета у Србији, тако да овај припреме висинске пре одласка на припреме на леду спроводимо већ годинама овде у Брзећу. Углавном су фудбалери и ми овде, дружимо се", рекла је Милица Станковић, тренер клизачког клуба "Олимпик".

У хотелу, али преко дана и у природи. На располагању су и остали спортови како би деца током слободног времена била што краће уз мобилне телефоне.

Учесници фудбалског кампа кажу да се друже и са дечацима из других клубова. 

На терену ривали, а ван њега пријатељи. На кампу су да уче, стекну спортске навике.

Марко Илић рекао је игра на позицији шпица. 

"То значи да сам ја нападач, ја дајем голове. Био сам најбољи стрелац лиге прошле године", рекао је Марко.

"Тренирао сам доста и онда се труд исплатио на крају и онда сам постао капитен. Тренер ме наградио за мој труд", навео је Урош Јосифовић, голман.

"То је нека фамилијарна прича да кажем. Деца долазе код нас са неких пет година , остају са нама до неких 13, 14 година. После тога прелазе у неке озбиљније и веће клубове", рекао је Александар Ћитић, тренер фудбалског клуба из Београда.

А тренери им остају узори. Без обзира остваре ли се у спорту или ван њега. Победе и порази су саставни део не само игре, већ и живота, а колективни дух оно без чега се не може, а што ови малишани науче веома рано.