Док Хрватска слави годишњицу “Олује“, у Београду парастос за страдале

Удружење породица несталих и погинулих "Суза" и ове године организовало је парастос у Цркви Светог Марка у Београду за страдале у "Олуји". Срби тугују, и за страдале у акцији "Олуја" служени су парастоси у Србији и у више православних храмова у Хрватској. Посебно тешко у овим данима је и Србима повратницима, у Книну и околини. Хрватска годишњицу "Олује" данас слави као Дан победе. На обележавању је хрватски државни врх.

Помен невино страдалим жртвама у Цркви Светог Марка у Београду служио је епископ ремезијански Стефан.

А у селу Плавну код Книна 2.306 житеља је било пре "Олује", а сада их је само 80.

"Живот је тежак, и све теже и теже. Тако је и у целој Хрватској. Ако је Хрватима лоше, шта ћемо ми очекивати", каже Ђуро Русић из тог села.

Славка Русић прича да је отишла у Нови Сад.

"Син и ја смо отишли месец дана пре пада Крајине. Имали смо повратне карте. Чекали смо да се вратимо. У међувремену је пало Грахово и линије су прекинуте", исрпичала је Славка.

Ђуру је, каже, кућа запаљена.

"А у старој кући затекао сам оца и мајку који су све време били ту. Пре рата живео сам у Задру. Из Задра сам избегао у Книн. У Задру сам као професор математике био директор једне велике школе. Са осталима сам био у колони. Отишао сам у Београд у коме сам провео детињство, дакле гимназију и факултет завршио. Најпре сам у Београду радио пет, шест година и након тога се вратио у Книн и запослио у средњој школи у којој сам четири године био директор", додаје Ђуро.

Славка каже да јој је тешко да живи у пустом селу.

"Нисам навикла на ову самоћу. Не знам шта да вам кажем", прича Славка.

Хрватска годишњицу "Олује" данас слави као Дан победе. На обележавању је хрватски државни врх.

"Олуја и одлазак великог броја грађана српске националности из ових крајева, и сви ми знамо колико су ту ствари јасне, то је људска трагедија, али њој је претходила људска похлепа и глупост властодржаца у Београду, кратковидост и охолост они који дане пред Олује нису хтели пристали на план З4, план међународне заједнице", рекао је председник Хрватске Зоран Милановић.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић наводи да је "величанствена победа у Олуји била одлучујућа".

"Хрватска војска и полиција вратиле су до тада највећи део окупираних територија. То нам је касније омогућило мирну реинтеграцију хрватскога подунавља и повратак последњег дела отргнуте хрватске земље чиме смо из рата изашли као победници", каже Пленковић.