Средњошколци из Србије део интернационалне матуре – колико су бољи од вршњака из других земаља

Наши матуранти су на интернационалној матури имали два поена више од вршњака из света. Сви су успешно положили пријемне за успис на факултете и стекли буџетски статус. Иако систем по којем су учили, пружа могућност да школовање наставе у иностранству, већина је уписала домаће факултете.

"Одлучио сам се за овај програм као и остали, зато што је представљао нешто ново, бег од те учмалости која је остала још од основне школе до средње", рекао је Иван Апостоловић, бруцош ЕТФ-а.

Ива Ристић, која је уписала Пољопривредни факултет, навела је да је за добру припрему потребно више практичног рада.

"Просто писање више радова који су налик семинарскима на факултетима представља добру припрему за нешто даље", рекла је Ива Ристић.

"Имали смо седам предмета што је доста другачије од националног који има 16 предмета и могли смо да се фокусирамо на градиво и доста су нам у томе помогли наши професори", рекла је Тара Стокарић, бруцош Медицинског факултета.

Наши ђаци имају и бољу просечну оцену. Боље знају књижевност, енглески језик, историју, биологију, хемију, математику. Једино им је оцена из физике нешто нижа.

"Ја сам осећала све време да они верују нама апсолутно, иако су знали да смо и ми почетници, на неки начин у овом програму, а ми смо веровали њима. И мислим да је то много допринело да ова деца тако савршено одраде те тешке финалне испите", истакла је Мирјана Влаховић, координатор и професор енглеског језика.

Програм који је настао у Женеви пре више од пола века намењен је ученицима трећег и четвртог разреда гиманзије и омогућава им да стекну међународно признату диплому која им олакшава упис на универзитете широм света.

"Они пуно тога раде самостално, преко летњег распуста се такође спремају пишу есеје, припреме за тај њихов претприпремни завршни испит", навела је Драгана Таталовић Лејић, директор Десете гимназије "Михаило Пупин".

У образовни систем Србије програм је уведен пре две године. Идеја је, кажу у ресорном министарству, да се мења и школа, да овај програм утиче на национални програм.

"Ови ученици рађе долазе у школу него ученици у обичном, националном програму, целовитије савладавају градиво, и једноставно, они постају део интернационалне заједнице, настава се одвија углавном на енглеском језику, наставници су прошли најсавременије светске обуке", рекла је Марија Крнета из Министарства просвете.

Да би ушао међу 20 одабраних, колико једно одељење може да има ђака, поред доброг успеха у прве две године гимназије, ученик треба да покаже и добро знање на посебном пријемном из српског језика и књижевности, енглеског језика и математике.