Уручени уговори за пројекте повећања енергетске ефикасности у 38 градова и општина

Министарка је рекла да је ово осми пут да на јавном позиву држава додељује средства за повећање енергетске ефикасности у јавним објектима, а први пут новац се додељује преко Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, која је у саставу Министарства и основана је управо са задатком да помаже и јавном сектору, али и грађанима, да брже радимо на подизању енергетске ефикасности.

"Укупна вредност пројеката који се суфинансирају кроз јавни позив је 1,12 милијарди динара, од чега je 687,6 милиона динара из средстава Министарства рударства и енергетике, преко Управе, а 436,3 милиона динара је учешће локалних самоуправа. Све што урадимо кроз овај пројекат значи здравију животну средину и уштеде енергије, и то од 30 до 50 одсто годишње, у зависности од примењених мера. На годишњем нивоу уштеда у потрошњи електричне енергије биће девет милиона kWh, а очекивано смањење емисије CO2 је око 4.500 тона годишње", рекла је потпредседница Владе.

Она је подсетила да држава, поред јавних објеката, суфинансира и улагања у повећање енергетске ефикасности и у домаћинствима, где је до сада кроз три јавна позива у претходних годину дана обухваћено око 25.000 домаћинстава у свим деловима Србије.

Укупно улагање кроз субвенције државе и локалних самоуправа је око 2,7 милијарди динара, од чега су 1,4 милијарде динара субвенције Министарства. Такође, у сарадњи са Светском банком и ЕБРД обезбедили смо још 70 милиона евра за наставак пројекта, којим очекујемо да буде обухваћено више од 100.000 домаћинстава.

Она је најавила да ће држава наставити да расписује јавне позиве, да повећава где је потребно субвенције које даје држава и да верује да је могуће да у наредне три године барем 45 одсто домаћинстава буде обухваћено овим пројектом.

"Ако знамо да Србија данас троши око четири пута више енергије него просечна чланица ЕУ за стварање јединице БДП-а и скоро два пута више топлотне енергије по метру квадратном у домаћинствима у односу на ЕУ, јасно је колико је ова област важна, и данас, кад имамо енергетску кризу, али и за будућност. И кад слушамо како у другим европским земљама позивају грађане да штеде струју, онда би требало да се замислимо шта сами можемо да урадимо да кроз ову кризу прођемо што безболније. Држава је ту да обезбеди новац, да расписује јавне позиве, али само ако сви заједно будемо радили на томе можемо учинити да имамо и довољно енергије и здраву животну средину", поручила је Михајловићева.

Пројекти за које су додељена средства укључују основне школе, зграде општина, домове културе, вртиће, факултете, центар за социјални рад, затворени базен, јавно осветљење, а први пут јавним позивом били су обухваћени и инсталација фотонапонских система и соларних панела за производњу електричне енергије.

Субвенције су додељене за пројекте у: Трговишту, Нишкој Бањи, Куршумлији, Гаџином Хану, Ужицу, Босилеграду, Врању, Ражњу, Краљеву, Свилајнцу, Љубовији, Новом Саду, Зајечару, Врњачкој Бањи, Новом Пазару, Нишу, Бољевцу, Ваљеву, Крагујевцу, Кули, Прибоју, Трстенику, Смедеревској Паланци, Неготину, Љигу, Пироту, Бачком Петровцу, Власотинцу, Смедереву, Книћу, Кикинди, Суботици, Сенти, Бачкој Паланци, Крупњу, као и београдским општинама Обреновац, Палилула и Стари град.