Читај ми!

Ко су чешћи злостављачи на раду – колеге или шефови

Злостављање на раду забрањено је Законом али се у пракси, ипак, дешава. Ивица Лазовић, директор Републичке агенцији за мирно решавање радних спорова, истиче да је мобинг чешћи од колега него од надређених и да се јавља у свим делатностима. Истакао је и да Агенција не утврђује да ли је постојало злостављање већ има за циљ да мири стране у поступку. У пракси се показало и да већина није спремна на помирење.

Најчешће мобинг пријављују запослени на неодређено време, и то доминантно у јавном сектору, најпре здравству и просвети. Има га и код приватника са великим бројем запослених, кажу у Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова. Од 2009. до јуна ове године бележе 627 покренутих поступака због тзв. мобинга.

Ивица Лазовић истиче да се према искуствима Агенције, најчешће јавља линијски мобинг који долази од колега, а ређе вертикални од надређених, односно шефова.

Најчешће се као злостављачи наводе колеге и групе колега а као узрок емоционални разлози, нпр. нетрпељивост.

Поред емоционалног, додаје, постоји и стратешки мобинг, али и он je редак у пракси Агенције. 

Поред Агенције, надлежност у решавању спорова имају и судови, а велики број тих поступака и заврши на суду ако је злостављач шеф. 

"Када говоримо о мобингу, најчешће је то угрожена комуникација у оквиру организације, омаловажавање, непоштовање, увреде. Постоји мобинг ‘пуног стола’ и мобинг ‘празног стола’ и он се јавља и у пракси и у теорији", објаснио је Лазовић.

Наводи да мобинг празног или пуног стола прати административне професије, али да се мобинг јавља и у производњи и у свим облицима људских делатности.

Коме се прво пријављује мобинг

Адреса која не може да се прескочи када неко хоће да пријави мобинг је фирма, без тога не може даље, односно на суд. 

"Проблем се прво решава у кући, пријављује се прво послодавцу. Најчешћи недостатак је што послодавци немају довољно обучене посреднике. Обавезни су да понуде посредовање, али оно  не мора да успе и у пракси је најчешће формално да би се отишло на суд. То је један од кључних недостатака", указује Лазовић.  

Најчешће се, каже, као компромисно решење намеће поступак пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова и њеним искусним арбитрима.

Агенција је станица између фирме и суда, a ко хоће може бесплатно да покуша преко ње да се помири, пре него што оде на суд или да пред судом заустави поступак. 

Већина није спремна за помирење

Од 2009. до јуна ове године само у 15 одсто случајева дошло је до споразума. Агенција контактира с пријављеним за мобинг и ако се не одазове и неће помирење, обуставља се поступак. Показало се да већина није спремна за покушај помирења. 

Истакао је и да је Агенција од 2018. године променила начин рада, не утврђују да ли је било или не злостављања већ мире стране у поступку. 

И у истраживању о изазовима решавања радних спорова у Србији које је рађено крајем прошле и почетком ове године, пише да запослени предлажу да се уведе обавеза покушаја мирног решавања радног спора пре утужења.

Лазовић наводи да већ постоје радне групе које раде на унапређењу законских прописа.  

Посебно наглашава да у Србији постоји СОС линијa и да на бројu 0800-300-601 пружају информацију свима који сматрају да се суочавају с мобингом на раду. 

Колико је опасно злостављање на раду

Злостављање на раду је, како наводи, према истраживању Међународне организације рада веома штетно, пада укупна продуктивност запосленог на око 60 посто.

Додаје да је према истраживањима Клинике за рад у Милану преко 70 одсто дијагноза у пракси те клинике узроковано злостављањем на раду.

"Дакле, злостављање на раду је једна скупа и опасна појава која прави штету и послодавцу и продуктивност опада и односи са клијентима се мењају и генерално прави штету друштву кроз смањење укупне привредне активности", закључио је Лазовић.