ОЕБС: У порасту број напада на православне цркве и гробља на КиМ

У публикованом извештају о заштити културног наслеђа на КиМ од јануара 2014. до децембра 2020. године, ОЕБС наводи пријаву 247 инцидената на културном наслеђу и верским локалитетима. Међу њима 112 случајева су крађе новца или имовине.

"У поређењу са крађама у којима је мотив новац, инциденти у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети, а у којима мотив није новац, показују другачији тренд јер је 57 одсто од преосталих 135 инцидената почињено у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви, док је 24 одсто било усмерено против верске имовине Исламске заједнице", саопштава ОЕБС у извештају.

Додаје да је у економски мотивисаним инцидентима више од половине случајева забележено у џамијама. У више од трећине, или 38 одсто случајева ова врста крађе догодила се у богомољама Српске православне цркве. Врло мало случајева је пријављено из католичких цркава – око четири одсто.

Догодило се 86 инцидената вандализма на верским објектима. Више од половине њих, 48 случајева, било је усмерено против верских објеката Српске православне цркве, док је 25 почињено против Исламске заједнице.

Вандализам се огледа у бацању камења на прозоре, оштећењу врата и брава, деструктивним радњама на гробљима, уништењу и крађи икона.

У угрожавању српске баштине догодили су се случајеви ремећења на српским гробљима, бацања камења на цркве и свештеничке конаке. Напади су укључивали графите са узнемирујућим порукама на зидовима и вратима објеката повезаних са СПЦ и постављање албанске заставе на ограду гробља Српске православне цркве.

У мисији су регистровали шест дела скрнављења, при чему је у једном случају вандализована српска православна Црква Свете Петке у селу Дрсник у општини Клина. У пет случајева оштећена су гробља и надгробни споменици, а у исто толико случајева мета кривичних дела били су локалитети Српске православне цркве.

У већини случајева није утврђено ко је починилац 

О свим инцидентима против културног и верског наслеђа полиција је информације пренела тужилаштву. Међутим, само ограничен број је даље обрађен и прослеђен правосуђу. У већини случајева или није могло да се утврди ко је починилац или је штета била мала.

"Како већина починилаца није могла да буде идентификована, њихови појединачни мотиви да изаберу културно наслеђе као мету, осим у случају крађа повезаних са новцем, остају нејасни. Закон, а посебно Кривични законик, предвиђа санкције за кривична дела почињена против културних добара. Међутим, дуго трајање судских поступака и неодговарајуће казне, па чак и ослобађајуће пресуде, не одвраћају потенцијалне починиоце од чињења кривичних дела против културног наслеђа и верских заједница", оцењује се у извештају ОЕБС-а.

Од 2014. године представници општина, као што су председник општине или општински одбор за безбедност у заједници (ООБЗ), осудили су свега 18 од 247 поменутих инцидената, због чега ОЕБС препоручује неопходно ојачавање напора да се јавно осуде инциденти против локалитета верског и културног наслеђа.

Такође, неопходно је унапредити сарадњу Министарства културе, омладине и спорта са општинама, Полицијом и Кфором како би се осигурало одговарајуће надгледање културног наслеђа и верских локалитета.

Специјализована јединица полиције за културно наслеђе патролира на 24 локалитета, укључујући 22 цркве и манастире СПЦ. Наслеђе Српске православне цркве и верски локалитети уживају бољи статус захваљујући специјалним заштитним зонама, али, неконтролисан развој угрожава заштиту локалитета у овим зонама.

ОЕБС је уочио позитивне кораке у институционалном поштовању Закона о специјалним заштитним зонама. Међутим, неконтролисан развој, углавном бесправна градња и рушење објеката наслеђа, и даље изазива забринутост због начина на који утиче на заштиту локалитета специјалних заштитних зона.