Шта се деси када се неко усуди да постане узбуњивач

Поједини лекари београдске Хитне помоћи не стижу хитно на адресу и не пружају помоћ; пацијенте којима је потребна реанимација пуштају да умру – то је 2005. године тврдио др Борко Јосифовски.

Сумњао је да лекари то раде због спреге са одређеним погребницима, од којих су, наводи, јавна тајна је била, добијали око 300 евра за дојаву где да дођу.

О афери која је потресала Хитну, Јосифовски, који је тада био директор, обавестио је, напомиње, најпре Министарство здравља. Касније и јавност. Убрзо потом је, каже, смењен, прогоњен, прећено је и његовој породици, због чега је практично морао да напусти земљу.

По повратку био је, према његовим речима, избачен из Хитне помоћи. Упркос свему, да одустане од истеривања правде није хтео. Пред надлежним органима ишао је из поступка у поступак, а 17 година касније сумира одговор система на његово узбуњивање.

"Осим ове велике афере трговине смрћу коју сам обелоданио, ја сам касније указао и на милионске проневере државног новца који се одливао у Хитној помоћи. Практично никада нико није одговарао ни за шта на шта сам ја указивао. Ако се таквом тешком делу не стане на пут и не добије судски епилог, нико не може да осигура да се тако нешто не дешава и даље", рекао је Јосифовски.

Чинило се да је дочекао бар делимичну правду када је 2018. Виши суд у Београду утврдио да су нашем саговорнику својим нечињењем нанели штету Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, Агенција за борбу против корупције, Прво основно јавно тужилаштво и Више тужилаштво у Београду, да је трпео одмазду због узбуњивања о криминалним везама екипа Хитне помоћи и приватних погребних предузећа.

Ту пресуду, међутим, поништио је Апелациони суд 2019. године.

Јосифовски је отишао пред Уставни суд. Ако буде потребе, наводи, и до Суда у Стразбуру ће ићи.

У међувремену, здравље му је нарушено. Данас је у инвалидској пензији.

"Никада нисам добио шансу да се запослим више у државном здравству, иако имам две специјализације и субспецијализације из кардиологије, иако сам магистар и доктор наука. Наравно да бих урадио исто, то је ствар морала, то је ствар васпитања, карактера", истиче Јосифовски.

У култури у којој се форсира "ћути, не таласај, гледај своја посла", светле тачке су појединци који не жмуре на кршење прописа, већ су спремни да укажу на неправилности, опасности, коруптивне радње, криминал, чак и у фирми у којој раде.

Како их третира држава?

Поред доброг Закона који имамо, кажу у Пиштаљци, недостаје бржа реакција надлежних, најпре тужилаштва. Истичу да би било добро да се прописима одреди рок у коме би тужилаштво морало да реагује.

"Из нашег искуства, има више случајева у којима узбуњивач добије заштиту и почне да се истражује оно на шта је узбуњивач указао. Међутим, не дође до пуног резултата те истраге и они који су одговорни за кршење закона и злоупотребе не сносе никакву санкцију, чак се дешава да они буду унапређени. У великом броју случајева политика умеша своје прсте, поготово кад знамо да и тужиоци и већина државних службеника зависи од неких политичара, да ће сутра политичари одлучивати о њиховом унапређењу, о њиховој плати", каже Владимир Радомировић са портала Пиштаљка.

ЕУ: Србија мора да појача заштиту узбуњивача

Србија мора да појача заштиту узбуњивача и да истражи наводе о случајевима корупције на високом нивоу, како би ојачала поверење у институције, пише у извештају Европске комисије. Траже да Закон о заштити узбуњивача ускладимо са новим правним тековинама ЕУ.

"Ваш Закон из 2014. је добар. Директива ЕУ усвојена је неколико година касније, па је у светлу тога потребно усклађивање. Затим, потребно је подизати свест грађана о узбуњивању, упознати их како да пријаве случајеве и која су им права. Важно је јачати надлежне институције попут правосудних органа, да би на правилан начин процесуирале те случајеве", рекла је Леонтера Пајер из Делегације ЕУ у Србији.

Истиче да су заштита узбуњивача и испитивање њихових тврдњи кључни за то како ће се људи подстицати на узбуњивање.

"Јер ако се, на пример, случај не прати или поступак дуго траје, тешко да грађани могу да виде ефекте узбуњивања и биће демотивисани", објашњава Пајер.

Стручњаци у Србији напомињу да је узбуњивачима потребна правна помоћ, а да је важна и подршка јавности. Одговорним појединцима у друштву не треба окретати леђа, већ им треба пружити руку.