Читај ми!

Стручњак за сајбер безбедност: Ми смо само огроман број података који се монетизује

Крађа података у дигиталном свету није реткост, али са преласком у онлајн окружење током пандемије је готово свакодневна. Велики број података свесно остављамо на друштвеним мрежама и то је оно што треба да ограничимо. Морамо да знамо да смо ми у интернет свету само огроман број података који се монетизује, каже стручњак за сајбер безбедност Адел Абусарa.

Чак и они људи који немају друштвене мреже свакодневно остављају много дигиталних трагова користећи паметне телефоне или компјутере. Неке од њих остављамо свесно и то је оно што можемо да откријемо о себи, међутим када дође до крађе података ту је и оно што не би требало други да знају.

Менаџер за политике сајбер безбедности у компанији PwC Србија Адел Абусара истиче да личне податке као што је матични број и друге личне податке никада не треба остављати на интернету.

"Пре свега требало би да имамо свест о томе да ми у сваком тренутку остављамо дигитални траг иза себе. Шта год да радимо у сваком тренутку остављамо дигитални траг и корелацијом различитих података врло је лако доћи до информација до којих ни сами не претпостављамо да неко може да дође", објашњава стручњак за сајбер безбедност.

Према његовим речима 2010. године тадашњи извршни директор Гугла Ерик Шмит рекао је: "Ми знамо све шта радите, знамо где сте били и на крају знамо шта мислите".

"У том тренутку он је био можда и мало претенциозан али данас, 12 година касније, то је апсолутно истина, не само за Гугл него и за неке друге компаније", наглашава Абусара.

Додаје да подаци показују да је, на пример, једној друштвеној мрежи попут Фејсбука довољно 78 наших лајкова да би направила профил о нама – шта нам се свиђа, шта нас интересује, чиме се бавимо, где желимо да путујемо.

Различити су актери, објашњава Абусара, који скупљају податке. Са једне стране то су државе које имају легитиман разлог да те податке скупљају и оне морају да бусу свесне да те податке морају исто тако и да штите.

Са друге стране податке скупљају различите компаније. Са лојалити картицама које остављамо компаније имају могућност да направе историју наших куповина и на основу тога да нам дају оно што компаније називају персонализована куповина.

"Компанија, с друге стране, може да стекне огроман број података о вама и да направе неку врсту аналитике како ћете се понашати. У неким екстремним случајевима компанија је имала податке да је нека девојчица трудна пре него што су њени родитељи знали", поручује стручњак за сајбер безбедност.

Према његовим речима, у принципу је то легални бизнис. Дејта брокери (data brokers) су компаније за коју вероватно људи нису чули, али су то компаније које легално и легитимно прикупљају податке са најразличитијих извора.

"То је игра великих бројева, сакупљају податке и онда их продају или изнајмљују другим компанијама. Онда те компаније на основу података који су им важни могу да на бољи начин рекламирају или измене неки свој производ", каже Адел Абусара.

Додаје да је то легалан бизнис. Проблем је у томе што је корелацијом тих података врло једноставно доћи до врло осетљивих информација о нашој интими.

"Пре 10 година су то радили аналитичари, а данас алгоритми", поручује стручњак за сајбер безбедност.

Према његовим речима игра дејта брокера и тих прича великих података је нешто чиме треба да се позабаве државе и наднационалне институције као ЕУ. Други део приче су озбиљне невладине организације на европском нивоу које постоје и код нас и које се боре за заштиту приватности и заштиту података о личности.

"Оно што је до нас је такође јако важно. Велики број тих података ми свесно остављамо на друштвеним мрежама и то је оно што треба да ограничимо. Нема потребе да је апсолутно све на мрежама. Морамо да подигнемо свест. Наше друштво доскорa није имало проблем да свуда оставља матични број или да оставимо личну карту. Слике деце на друштвеним мрежама су такође нешто што је проблематично", истиче Абусара.

Додаје да неко може да се поигра нашим подацима и ако пронађе податке о матичном броју, банковном рачуну, могу да украду новац из банке, затим је могуће циљано нападати људе.

"Морамо да схватимо да је дигитални свет нераскидиво повезан са физичким светом и оно што не бисмо урадили у физичком свету не треба да радимо ни у дигиталном. Треба да имамо добре шифре, користимо ви-пи-ен, пазимо шта остављамо на интернету није све за интернет", поручује стручњак за сајбер безбедност Адел Абусара.