Србија ће данас изгубити 200 људи, можемо ли то да спречимо

Пре 35 година у Загребу је рођен Матеј Гашпар, који је тог 11. јула 1987. године проглашен петомилијардитим човеком на планети. Данас на планети Земљи живи близу осам милијарди људи.

Свакога дана на свет дође 218.000 беба више него што умре људи. У нашој земљи, свакога дана роди се око 170 беба, а умре више од 370 људи.

Демограф Даница Шантић, ванредни професор Географског факултета у Београду, рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да је то увек питање од кад је света и века – има ли превише људи на планети.

Додаје да је један интернет портал који је врло посећен објавио пре месец дана да смо достигли осам милијарди и да свет креће у нову еру, али врло брзо су стигли деманти УН, рекли су да ће се то десити или крајем 2022. или почетком 2023. године. Између седмомилијардитог стновника планете, "јубиларне" девојчице која се родила 2011. на Филипинима, чекали смо 11 до 12 година да бисмо додали још једну милијарду.

Неке прогнозе, односно процене, на почетку 21. века биле су да ћемо дуже чекати да свет достигне осам милијарди људи – до 2028, каже проф. Шантић:

"Међутим, пораст светске популације није успорио, без обзира на све догађаје у свету, без обзира на ратове и епидемије, пораст светског становништва је успорен, али захваљујући порасту броја становника Африке и у одређеним азијским земљама, број становника и даље расте."

Додаје да смо 1804. доживели прву милијарду, и онда смо све брже и брже улазили у демографски бум, 20. век је век становништва.

"Од 1960, када је забележена трећа милијарда, до данас пораст броја становника је био брз, тај период зовемо период беби-бума, процене су говориле да можемо очекивати брзи пораст броја становника, али данас се јављају ставови да ћемо до 2050. године живети у оваквом демографском моделу, а онда креће супротни тренд, опадање на глобалном нивоу, што би се десило први пут у свету да крене потпуно другачији тренд, да нас има све мање", истакла је Шантићева.

Шта доприноси томе да нас има све мање

Када се говори и о порасту и о паду броја становника, Шантићева каже да не постоје универзални разлози:

"Када смо причали о порасту, причали смо да је индустријска револуција допринела развоју медицине, да је смањена смртност деце, пронађене су вакцине, кажу да је разлог технолошки напредак, трећи наводе друге факторе, а са друге стране, за опадања броја становника наводе се неки разлози – превелико искоришћавање ресурса, климатске промене, глобално отопљавање, фактори изазвани и антропогеним деловањем и природним факторима." 

Просечна људска старост у свету је нешто изнад 30 година, у нашој земљи је 43,5 година. 

Према њеним речима, свет је поларизован, расте број становника у земљама у развоју, имамо демографско старење, док је у Африци просечна старост 19 година.

Европа има најстарије становништво, истиче Шантићева:

"Желимо да живимо што дуже и када смо на путу да продужавамо људски век, налазимо се пред изазовом, старење је тема 21. века, као и имиграције, како ће се државе и владе својим политикама суочити са много већим бројем људи који имају више од 65 година."

"У Србији, према најновијим подацима, око 21 одсто је старијих од 65 година, а 14 одсто оних који су млађи 18 година, то је поређење како се крећу демографски трендови, имамо све мање лица која се рађају, а људи су све старији", навела је податак.

Понавља да је у развијеном свету просечна старост висока, иде преко 40 година, у земљама у развоју, у супсахарској Африци је тај показатељ најдрастичнији. Наводи земље Јужне Азије,  Индију, Пакистан, који је пета држава по броју становника у свету, очекује се да Индија брзо престигне Кину по броју становника, тако да ту имамо резервоар младог становништва које живи у Јужној Азији.

Затим постоје делови као што су Централна Америка где је висок природни прираштај и ту живи младо становништво.

Пренасељеност – може ли се квантификовати

Не постоји један број који бисмо могли да издвојимо, у неким анализама на Географском факултету нашли смо да су неки проценили да је то пет милиона у Србији, што је потцењено, за свет се говори три милијарде, рекла је проф. Даница Шантић:

"Београд је пренасељен, има највећу густину насељености, 18.000 становника по квадратном километру на Врчару, Црна Трава једног или два становника по квадратном километру, ретко насељена општина."

Београд је почео да губи становништво. Први пут није забележен раст броја становника у Београду између 2020. и 2021, што значи, како истиче, да је пренасељеност условна:

"Београд је главни град и имиграциони токови и целе бивше СФРЈ у последњих 50 година – избеглички токови, миграције из других делова Србије – воде у Београд, људи остану или долазе да нађу посао. Београд је зона концентрације становништва, треднови се мењају, људи одлазе у ближе регионалне центре, миграције имају прерасподелу у последњем периоду понекад због короне."

Државе се данас боре са два проблема

Док неке земље, попут наше, имају све мање људи, у другима се број људи константно повећава. 

Шантићева каже да имамо случај Кине, где је политика једног детета уведена седамдесетих година прошлог века, али ју је држава 2015. укинула, видевши последице.

Кина има једну од најмањих стопа фертилитета, анкете су показале да породице не желе да имају децу или је једно дете идеал. Индија све брже стиже Кину, које ће пасти на друго место, кинеска економија зависи од јефтине радне снаге, додаје професорка.

Јапан није имиграциона земља, није примио велики број становника, сада су почеле да се одређују квоте годишњег усељавања у Јапан, што је преседан и опет се јавља због ниског фертилитета.

Подмлађивање захваљујући миграцијама

"Популациона политика је привилегија богатих, огледа се кроз материјална давања, ако погледамо ЕУ, подмлађивање се дешава због миграција, досељавањем млађег становништва из неких других простора", истакла је Шантићева.

Криза у Украјини, пет милиона људи је нашло своје место у ЕУ, понуђени су им послови, празнина на тржиштима рада попуњаваће се имигрантима, али то је краткорочно решење.

Говорећи о томе колико светске кризе, попут пандемије или ратова, утичу на бројеве, наводи да још од балканских ратова, Првог светског рата, осећамо последице због високог морталитета. На нивоу смо са почетка 20. века, има тих последица, али и небриге према демографским питањима.

"Шездесетих су се масовно исељавали у ЕУ, сматрали смо их нашим радницима на привременом раду у иностранству", каже Шантићева, "али је 2002. у попису промењена методологија, сви који су дуже од годину дана овде припадају уобичајеном становништву Србије, дошло је до промена, практично смо сматрали да се демографски процеси одвијају по неком шаблону, нисмо имали реакције државе, сада их имамо – потребно је много времена да се покажу резултати."

У Србији живи 6,8 милиона људи 

Шантићева каже да најновије процене Републичког завода за статистику кажу да у Србији живи 6,8 милиона људи, 7,2 је било 2011. на попису, пали смо испод психолошке границе од седам милиона.

"Имамо мере популационе политике према фертилитету, али је потребно доста времена да видимо ефекте. Наишла је корона, дошли смо да, према подацима за 2021, имамо негативни природни прираштај од 74.000 становника, толико смо у минусу, град величине Зрењанина, велики је губитак за Србију само на основу природног прираштаја и унутрашњих миграција", закључила је Шантићева додајући да нема података колико се људи исељава.