Читај ми!

На Ивањдан се беру лековите траве и плету венци од цвећа

У завршници Петропавловског поста, прославља се један од три најважнија рођендана у Цркви - рођење светог Јована - Пророка, Претече и Kрститеља Господњег. Баш рођењу овог светитеља посвећен је данашњи велики празник - Ивањдан.

Свети Јован Крститељ био је један од пророка јеврејске секте Назарећана. Према хришћанској легенди, он је крстио Исуса Христа у реци Јордан.

Срби га посебно поштују и као заштитника две врло важне установе - кумства и побратимства.

Народно празновање Ивањдана потиче из предхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.

Међу низом живописних обичаја везаних за тај дан посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.

У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.

Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград. 

Kаже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси.