Читај ми!

Чувари сећања на породице Дајч, Кон, Брил – после Зрењанина "камен спотицања" и у Београду

После Зрењанина, и у Београду се у знак сећања на јеврејске породице жртве Холокауста постављају спомен-обележја, "каменови спотицања", испред кућа у којима су живеле.

"Камен спотицања" чуваће успомену, између осталих, на породице Дајч, Кон, Брил.

Београдски архитекта Александар Ајзинберг имао је 11 година када су 6. априла пале прве бомбе на Београд. Његов отац, такође архитекта, Матвеј Ајзинберг, који је учествовао у градњи Цркве Светог Марка, убијен је у логору на Старом сајмишту. Александар и његова мајка Грета преживели су кријући се по Хомољским планинама.

"Први сељак ме је научио, ако се изгубим у планини, да арлаучем као курјак, он ме је научио да арлаучем. Јер ако пси чују, почеће да лају, у том правцу треба ићи. Тамо има сељака, а они ће нас нахранити", каже Ајзинберг.

Идеја о обележјима потиче од немачког уметника Гинтера Демнига, који има обичај да, у тишини, прве "каменове спотицања" у неком граду поставља лично. Тако је било и данас.

"Већи значај је у поруци следећој генерацији која стварно треба да се спотакне, а потом и подстакне. Да ли све ово може да се понови? Да – може", истиче председник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Сабадош.

Идеја је и да се пролазници сагињањем и читањем имена, симболично поклоне жртвама нацистичког терора.

"На први поглед, каменови спотицања можда делују мало и да их је лако превидети, али су јако важни. Захваљући њима, сећамо се породица и њихових судбина, оних који су били мучени, депортовани, који су убијени током нацистичке окупације. Захваљући камену спотицања, сећање на те породице се враћа у Београд", наглашава амбасадор Немачке Томас Шиб.

До сада је уграђено више од 80.000 "каменова спотицања" у 27 држава света.