Број дозвола стари, а такмаци и стари и нови – ко се бори за националну фреквенцију и под којим условима

Број дозвола стари, а такмаци и стари и нови. Међу њих 14 – од оних који су и до сада били видљиви у целој Србији, преко оних које је, због избора оператора, видела половина, као што су Н1, Нова, односно Танјуг, К1, до оних за које је ретко ко чуо, попут мађарског ТВ2.

Директор програма Н1 Игор Божић сматра да недостаје један информативни програм, јер, оцењује, телевизије које су до сада имале национално покривање томе нису давале посебну пажњу.

"Оне су служиле за забаву, нису показале степен заинтересованости да публику информишу правовремено и истинито", каже Божић.

Директор и власник телевизије Пинк Жељко Митровић истакао је да су на изради елабората, на више од 1.000 страница, имали консултанте из Велике Британије и Немачке.

Шта предвиђају услови конкурса

Услови конкурса предвиђају низ неопходних ставки – од простора, техничке опремљености, до броја запослених, а у емитовању информативни, научно-образовни, културно-уметнички, документарни, дечји и програм за малолетнике.

Члан Савета РЕМ-а Вишња Аранђеловић каже да ће се на некој од наредних седница разговарати са кандидатима.

"Потребно је да видимо елаборате, да ли испуњавају техничке и финансијске услове и да видимо шта је то што нуде. Најважнији је квалитет програма", истиче Аранђеловић.

С тим у вези, две телевиије са националном покривеношћу нису, према известају РЕМ-а, имале три од пет обавезних програма на шта су се обавезале када су конкурисале.

"Колико се мењају трендови на светском нивоу, толико се мењамо и ми и кад су структура и програмска шема у питању. То су дозволе које важе, за 16 година се промени цела планета, а не ми", каже Митровић.

"Комерцијалне телевизије у обавези да испуњавају јавни интерес"

Вишња Аранђеловић истиче да "прилике су се промениле" није довољно добар аргумент.

"Комерцијалне телевизије, иако су комерцијалне, имају обавезу да испуњавају јавни интерес, а то значи да је потребно да имају научни, културно-уметнички и образовни програм", наглашава Аранђеловићева.

На питање да ли ће РЕМ читати сопствене извештаје и водити рачуна о претходном понашању емитера при одлучивању, каже да ће њој бити важно шта су нудили у протеклих 16 година.

"Мислим да ће се и колеге водити том формулом. Проблем је што је правилник донет касније него што су дозволе додељене и РЕМ ништа друго није могао него да им препоручује када представљамо годишњи извештај и да их упозоравамо да програм буде квалитетнији", објашњава Аранђеловићева.

"РЕМ мора да погледа цео закон"

Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски сматра да РЕМ мора да погледа цео закон, а не само да ли се емитер држао свог елабората.

"То да ли су се држали свог елабората јесте важно, а ако нису, а знамо да неки нису, то мора да им буде минус, али то нису једини аспекти. РЕМ мора да погледа цео закон – да ли је било медијског плурализма, да ли је било нагињања на једну политичку страну, да ли је било говора мржње, да ли је било садржаја који су узнемирујући, да ли је било садржаја за које је било потребно да се изрекну санкције и да ли је РЕМ изрицао санкције и које санкције", истиче Вељановски.

Национално покривање повећава видљивости једног медија, али и део маркетиншког колача. Чак 89 одсто оглашавања на телевизији иде станицама са националном покривеношћу – једна секунда реклама у ударним терминима кошта и до 200 евра.