Изненађујући резултати истраживања: Ко боље зна матерњи језик – основци или студенти

Ауторка истраживања са Института за педагошка истраживања Јелена Стевановић рекла је да је изненађујућа била деградација знања матураната и студената који су радили тест.

"Очекује се да знање које је требало потпуно да утврде до краја осмог разреда умеју да примене након завршене средње школе, на факултету", каже Стевановићева, истичући да су најупечатљивије биле грешке у области правописа и лексикологије.

Како наводи, испитаници нису умели да напишу реч "ауто-пут" или "ниједан" у складу са правописном нормом. Такође, нико од ученика и студената није умео да наведе назив речника српског језика.

"Недопустиво је да ученици не знају да постоји Речник српскога језика Матице српске, или Речник САНУ", навела је Стевановићева.

Резултати недвосмислено показују да се знање стечено до краја основне школе касније не допуњује и не обнавља.

"Најпре би требало да буде јасно да се језик не може учити ради оцене, то није ни адекватна опција и знање постаје пасивно и непримењиво. То је и у супротности са основним циљевима наставе српског језика", рекла је ауторка истраживања.

Колоквијални стил је, истиче, постао предоминантан – изједначава се употреба језичких средстава у формалној и неформалној комуникацији.

Резултати државне матуре показују да су матуранти остварили боље постигнуће на тесту из енглеског него из српског језика.

"Све би то требало да нас забрине. Примат се даје енглеском језику јер се подразумева да српски језик знамо, а не знамо га довољно. Српски језик треба да има натпредметни статус, он је средство за овладавање знањем из свих других предмета и неопходно је да на сваком факултету, посебно на наставничким факултетима, студенти имају предмет у оквиру ког ће се изучавати правила српског језика", закључила је Јелена Стевановић.