Читај ми!

Како смо дошли до тога да морамо да увозимо угаљ

Професор Рударско-геолошког факултета Драган Игњатовић рекао је за РТС да се око 115.000 домаћинстава греје на угаљ, а око 110.000 комбиновано. Каже да Србија има довољно угља – око 3,3 милијарде тона, али je проблем што је то углавном нискоквалитетни угаљ, наводи Игњатовић.

Због све теже доступности руског гаса, Немачка, Аустрија и Холандија планирају да поново активирају угашене електране на угаљ, мада је то у потпуној супротности са зеленом политиком Европске уније.

Професор Рударско-геолошког факултета Драган Игњатовић рекао је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да се око 115.000 домаћинстава греје на угаљ и око 110.000 домаћинстава се греје комбиновано, 220.000 односно 230.000 домаћинстава се греје на угаљ или на дрва, то је – ако има четири члана по домаћинству – скоро милион становника.

"Основни проблем ове године је настао због проблема у ЕПС-у и проблема са снабдевањем термоелектрана, површински копови имају приоритет у снабдевању термоелектрана угљем, тако да ће се количина угља која се до сада из површинских копова ЕПС-а испоручивала становништву смањити, па ће бити 300.000 тона уместо ранијих 500.000 и око 250.000 тона биће максимално робног угља", рекао је Игњатовић.

Пошто неће бити висококвалитетног угља из Русије, недостајаће, наводи, угља у нашем окружењу, рудници угља Пљевља су склопили уговор са ЕПС-ом, за испоруку 300.000 тона, ту ће бити мање угља, такође и Бановићи ће испоручити одређену количину угља, а и електропривреда БиХ има проблеме са угљем, због свега тога нема довољно угља за широку потрошњу у овом региону.

Шта је са струјом

Недостајаће, како каже, неколико милиона тона угља из "Колубаре", па ће бити неопходан делимични увоз и струје из окружења.

"Брине ме што је цена дрвета 11.000 динара, 350 евра је пелет и струја ће бити најјефтинија, вероватно ће већина грађана ићи линијом мањег отпора па ће користити електричну енергију, у том случају можемо имати велики проблем", указао је Игњатовић. 

Да ли је мит да су наши рудници пуни угља

Каже да Србија има довољно угља – око 3,3 милијарде тона угља, ако преведемо у еквивалент нафте, то је 650.000 тона нафте, а процена је да је 300 милијарди долара вредност енергената.

Према његовим речима, проблем је што већину угља чини нискоквалитетни угаљ, лигнитит три милијарде и од тога је две милијарде у "Колубари", 800 милиона у Костолцу и око 200 милиона у Ковину, а 200 милиона тона угља из подземне експлоатације, 120.000 тона мрког угља и 10 милиона тона квалитетног каменог угља.

Србија има довољне количине угља, али проблеми су друге природе, настали последњих година због низа узрока, додаје професор.

Постојећом стратегијом развоја енергетике Србије до 2025. са пројекцијом до 2030, постављена су два стратешка циља, сигурно снабдевање термоелектрана угљем, и сигурно обезбеђење довољне количине угља за широку потрошњу и снабдевања становништва, а ове године ниједан од та два циља није испуњен, указао је Игњатовић. 

До прошле године било је довољно угља 

До прошле године било је довољно угља за термоелектране, каже Игњатовић и додаје да су проблеми који су настали на "Колубари" разлог што ћемо имати одређени недостатак, а угља за широку потрошњу већ дуги низ година нема довољно због проблема са Јавним предузећем за подземну експлоатацију угља.

"Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља је пред реструктурирањем и Србија је још 2017. донела стратешки програм помоћи, реструктурирања и затварања старих, неефикасних рудника, држава је уложила више од 4,5 милијарди динара, планирана средства нису у потпуности реализована: застарела опрема, рудници су слабо продуктивни", каже Игњатовић.

Угља имамо, али немамо модерну опрему за копање.

Што се тиче површинске експлоатације, издвојио је два кључна проблема: рударско-геолошки услови да су копови који су имали квалитетнији и плићи угаљ највећим делом експлоатисани, сада треба копати угаљ на већим дубинама и део угља који је слабијег квалитета.

Други проблем је неулагање у ЕПС и отварање капацитета, закључио је Игњатовић.