Знате ли шта је црвено злато и какве то везе има са крављим рогом

Валерија Балинт из Телечке се за производњу живе хране, како данас зову биолошки вредне намирнице, одлучила још пре десет година. Данас са кооперантима обрађује 50 хектара "еко земље" у систему биодинамичке пољопривреде.

Осим црвеног злата – паприке, за немачког партнера узгајају мак, коријандер, коморач, али и слачицу, голицу и тиквицу у плодореду. Занимљиво, биодинамика дозвољава употребу само препарата који се спремају у крављем рогу.

Валерија објашњава да се не користи рог од бика већ само крављи. "У рог стављамо стајњак, земљу на јесен, а на пролеће вадимо из земље. Један рог је за један хектар. У том рогу се преко зиме умножавају добре бактерије, да тако кажем, и онда то са 20 литара воде мешамо и прскамо специјалном прскалицом", објашњава Валерија Балинт.

Виши квалитет обезбеђује и вишу цену. За паприку добију 13-14 евра, а на деметер један евро више.

"Није то јако пуно, али на количину вреди труда. Није све ни у новцу, него у томе што тако нешто производимо. Ја увек кажем да је за једног агронома као што сам ја најлепше што може бити да производи здраву храну", навела је Валерија Балинт.

Организује се едукација о цертификацији

Пољопривредницима је стигао први захтев из Швајцарске. Реч је о производњи органског конзумног сунцокрета.

"Произвођачи ће имати прилику да користе наш сортимент. Поред тога ће један део бити истраживања у оквиру диверзификованих система производње у смислу здружене сетве, а такође и агрошумарства", каже Бранкица Бабец, истраживач сарадник Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Логистику производње, примене стандарда, прераде и превоза преузео је Војвођански кластер органских произвођача.

"Тако да ће Војвођански кластер органске пољопривреде организовати едукацију из биосвис цертификације, а затим имамо и огледна поља где ћемо разрадити технологију производње конзумног сунцокрета и већ ове године уговарамо производњу за наредну годину", каже Милош Шајковић из Војвођанског кластера органске пољопривреде.

Центар Рудолфа Шајнера у Хрватској регионални је тренинг центар биодинамике. За две године прославиће век постојања.

Највећа биодинамичка фарма на свету 

Директорка Центра Дијана Посавац се пре недељу дана вратила из Каира, где се налази највећа биодинамичка фарма на свету.

"То је чудо на земљи усред Сахаре. То је такозвани национални пројекат greening the desert кроз који су успели да искључиво уз помоћ биодинамичких препарата, метода и принципа оживе Сахару", каже Дијана Посавац.

Пројекат је започет пре 40 година. Данас долазе из целог света. И само на тој једној фарми ради 2.000 људи.

У свету само неколико десетина хиљада произвођача у 60 земаља производи по здравом ДЕМЕТЕР стандарду, који је настао далеке 1928. године.

Све више органских њива у Србији 

Према подацима Националне асоцијације Сербиа органике – у Србији постоји око 7.000 органских произвођача, а њиве органских производа увећане су четири пута.

Ивана Симић из Сербиа органике истиче да су ти добри подаци последица тога што људи желе да се хране здравије, али желе и да подрже начин производње који не загађују животну средину.

Органски сектор је, каже, уређен институционално, законски, а постоје и мере подстицаја.

Вредност извоза органских производа је 58.000.000 евра. Трећина производа извезе се у Немачку.

Ознака цертификованог производа 

Цертификован органски производ може се препознати према логоу на етикети коју производ има.

Када на производу пише "био", "здраво" или "еко" не мора да значи да је производ цертификован, то тек лого потврђује.

Ивана Симић каже да су то производи који имају мирис и укус који нас подсећа на оно раније, нутритивно су богатији.

"Треба да имамо свест да када их конзумирамо подржавамо производњу која не загађује животну средину већ унапређује све наше ресурсе", закључила је Симићева.