Читај ми!

Партнери Србија: Институције све мање отворене за грађане

На конференцији "Транспарентно ка већој одговорности институција" одржаној 16. јуна у Београду, организација Партнери Србија представила је резултате два истраживања која указују да су институције у Србији међу најзатворенијима у региону, и да је пандемија коронавируса додатно утицала на смањење транспарентности органа власти, посебно када су у питању јавне набавке медицинске опреме и материјала.

У овиру Регионалног индекса отворености мрежа невладиних организација: Центар за демократску транзицију (Црна Гора), Зашто не? (Босна и Херцеговина), Фондација Метаморфозис (Северна Македонија) заједно са Партнерима Србија, спроводи годишња истраживања о отворености институција извршне и законодавне власти у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Србији. Мониторинг је први пут спроведен 2017, и од тада се редовно спроводи, наводи се у саопштењу организације Партнера Србија.

Отвореност институција извршне и законодавне власти се спроводи кроз четири тематске области: транспарентност, приступачност, интегритет и учинковитост, а свака од тих области садржи низ индикатора.

Принцип транспарентности подразумева да су организационе информације, буџет и поступак јавних набавки јавно доступни и објављени.

Приступачност се односи на обезбеђивање и поштовање процедура за слободан приступ информацијама, те побољшање доступности информација кроз механизам јавних расправа и јачање интеракције с грађанима, кроз различите е-услуге, и дигиталну комуникацију са грађанима.

Интегритет обухвата доступност механизама за превенцију корупције, док се учинковитост односи на праћење и евалуацију политика које спроводе институције.  

Мониторинг спроведен на неколико институција и 44 органа управе 

У Србији је мониторинг спроведен на узорку који чине Народна скупштина, Влада, покрајинска Скупштина и Влада, сва министарства (њих 21), и 44 органа управе.

Резултати овогодишњег мониторинга показују да је Србија са 26,74 одсто испуњених свих посматраних индикатора на трећем месту по отворености институција међу четири анализиране државе региона, наводи се у саопштењу организације.

На зачељу ове листе је Босна и Херцеговина са 21,31 одсто испуњености индикатора, док је Црна Гора друга, а најбоље рангирана када је отвореност у питању је Северна Македонија са 33.14 одсто испуњености свих критеријума.

У саопштењу организације се наводи и да када се посматрају резултати по врстама институција, ситуација није много боља.

Укупна отвореност када се посматрају сви парламенти све четири државе показује да су наше две скупштине најзатвореније, испуњавају 43 одсто индикатора, затим следи БИХ са 46, 25 одсто, а испред су Северена Македонија са 72 одсто и Црна Гора са 85 одсто. То, наводе, говори да прворангирана држава има скоро дупло отворенији парламент од српских парламената.

Када се посматрају отвореност влада те четири државе, Србија опет заузима последње место са процентом од 38 одсто, док првопласирана Влада Северна Македонија има 82 одсто.

Све државе овде су прилично изједначене када се ради о испуњености индикатора јер најлошије рангирана држава, БиХ, испуњава 38 одсто, Србија је оцењена са 37 одсто, док најбољу оцену има Северна Македонија, око 58 одсто испуњености индикатора.

Органи управе свих држава су традиционално најзатворенији 

Органи управе свих држава су традиционално најзатворенији, и у овој категорији Србија има најлошије резултате, па органи управе из узорка збирно испуњавају 31 одсто индикатора, док најбоље рангирани, органи управе Северне Македоније испуњавају око 42 одсто свих индикатора, каже се у саопштењу.

То су, наводе, само статистички подаци и они нам заправо не говоре много, док не погледамо шта то све наши државни органи не испуњавају од стандарда отворености и транспарентности па тако: ни републичка ни покрајинска Влада не објављују агенде, записнике и транскрипте са седница, као ни документа која се на седницама разматрају.

Сајтове, како се наводи у саопштењу, обе институције одликује потпуно одсуство финансијских планова и извештаја, завршних рачуна и предлога буџета.

Тренд смањења нивоа транспарентности показале су и анализе јавних набавки медицинске опреме и материјала током пандемије коронавируса.

У саопштењу се наводи и да су медицинске установе чешће прибегавале преговарачким поступцима без јавног позива који су мање транспарентни, позивајући се на хитност ситуације изазване пандемијом.

Чести су били и поступци са једним понуђачем, чак и ситуацијама када је на тржишту постојао већи број субјеката који су могли да дају понуду наручиоцима.

Закључивање оквирних споразума 

Истраживања су, додају, указала и на честу праксу закључивања оквирних споразума, након којих по правилу следи закључење уговора о јавној набавци, по условима дефинисаним у споразуму.

Тако, иако је у периоду пре пандемије закључење оквирног споразума са само једним добављачем био изузетак, у јавним поступцима анализираних јавних набавки материјала за одржавање чистоће и санитетског и медицинског потрошног материјала за потребе ковид болнице у Крушевцу, чак 54 одсто њих окончано закључењем оквирног споразума са само једним привредним субјектом.

Медицинске установе, напомињу, нису адекватно вршиле ни анализу тржишта, па су очигледне и разлике у ценама исте врста добара набављаних од стране различитих установа, као и разлике у процењеним и понуђеним, односно уговореним ценама.

Конференција је организована у оквиру пројекта "Тајност у области јавног здравља", а уз подршку Балканског фонда за демократију Немачког Маршаловог фонда САД (БТД) и Националне задужбине за демократију (НЕД).

На конференцији су учествовали Славољупка Павловић помоћница генералног секретара Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Наташа Петровић испред Балканског фонда за демократију, Ана Тоскић Цветиновић извршна директорка Партнера Србија, Милица Ковачевић програмска директорка Центра за демократску транзицију (Црна Гора), Зоран Стрика новинар портала 021, Кристина Калајџић истраживачица у Партнерима Србија, Марина Мијатовић из организације Правни скенер, Катарина Балетић новинарка из Нове економије, Дамјан Ожеговић из организације Транспаренцy Интернатионал БиХ и Раде Панић представник Синдиката лекара и фармацеута Србије.