Читај ми!

Течни нафтни гас био упола јефтинији од бензина и дизела – је ли и даље исплатив за вожњу

Течни нафтни гас (ТНГ) све је скупљи - тренутно се продаје по цени од 110 до 112 динара по литру. Његова цена последњих годину дана стално расте, што многе који су овај дериват користили као гориво доводи у неповољну ситуацију.

Србија производи већи део потребног ТНГ, али нешто мора и да увезе. Акцизе су вишеструко веће него што је европски просек. Оно што потрошаче интересује је који су разлози оваквог поскупљења течног нафтног гаса.

Председник удружења за ТНГ Иван Брајовић каже за Радио Београд 1 да на цену утиче више фактора.

"Прво се мора имати у виду да ТНГ настаје као производ прераде природног гаса и гасног кондензата што чини око 65 одсто глобалне производње, као и прераде сирове нафте - то је преосталих 35 одсто. Природно је да цена ових састојака ТНГ-а утиче и на његову укупну цену", објашњава Брајовић.

Истиче да је текући конфликт у Украјини додатно закомпликовао ситуацију, због чега је цена природног гаса и природне нафте оборила све рекорде.

"Извоз ТНГ-а из Русије је такође отежан, највише због санкција које су Русији уведене, па или се не увози или је јако мало компанија које то раде. Алтернативни и, истовремено, скупљи извори снабдевања се јесу појавили – балтички морски извоз и железнички - Ротердам-Антверпен", наводи Брајовић.

Каже да Србија има сопствену производњу ТНГ-а која није мала – око 105.000 тона, а остатак до пуне потрошње, што је педесетак хиљада тона се увози.

"Пошто постоји та количина увоза, а он је подложан изменама цена на тржишту, то се и види када је цена у питању. Увоз из Русије већ годинама опада, а извори за Србију су Хрватска, Румунија, Мађарска. Генерално гледано потреба за ТНГ-ом у Србији опада, па се самим тим и увозе мање количине. Повремено се оствари и увоз из Русије и сада, од када трају сукоби у Украјини и те цене су знатно ниже, јер је њихово тржиште практично затворено па ТНГ-а има и превише", објашњава Иван Брајовић.

Ситуација у региону стабилна – и тржишна и ценовна

ТНГ је некада био упола јефтинији од бензина и дизела. Поставља се питање колико се сада исплати возити на ово гориво.

 

"Постоји рачуница да је коришћење ТНГ за возаче оправдано када малопродајна цена не прекорачује 50 посто малопродајне цене бензина. Из разлике се покривају трошкови конверзије мотора, повећана потрошња од 15 до 20 одсто по километру и повремени трошкови атеста мотора", каже Брајовић.

Тренутна цена ТНГ-а је за нијансу нижа од оне која би у потпуности била исплатива за све у ланцу производње и дистрибуције. Реална цена би требало да буде око 115 динара по литру.

Ако говоримо о региону ситуација је стабилна – и тржишна и ценовна, али постоји разлика у износу акциза које су знатно ниже у земљама у окружењу него у Србији.

У Србији је цена горива расла и пре пандемије и сукоба у Украјини због раста акциза, а не тржишне цене горива, што није био случај у региону. Посебно се то односи на ТНГ, на који су наметнуте акцизе које су расле више него било где другде.

Од 2012, у Србији је акциза на бензин већа за 37 одсто у односу на минималну прописану акцизу, на дизел 53 одсто, а на ТНГ 300 одсто и то је, у суштини, основни разлог за овако високу цену и за вишегодишњи пад потрошње. 2011. године Србија је трошила 400.000 тона гаса, а 2021. се то свело на 150.000 тона.

"Сви корисници ТНГ-а са правом очекују да држава снизи акцизе јер је важно имати већи удео гаса у потрошњи горива зато што има мању емисију штетних гасова у атмосферу. Затим, ово гориво користе мање платежно способни грађани па је и социјална компонента важна. Иако се предузима много институционалних корака на плану смањења акцизе, за сада није било ефекта", каже Иван Брајовић.

Ипак, истиче да је најављено формирање радне групе Министарства финансија и Министарства енергетике, која би требало то да процени па се нада да ће до смањења намета ипак доћи.