Читај ми!

Случај Архитектонског факултета – први тест за правилник о спречавању сексуалног насиља на БУ

Након оптужби за сексуално узнемиравање које су на друштвеним мрежама објавиле студенткиње Архитектонског факултета Заштитник грађана тражио је од факултета информације. Посебно узнемирујуће је, каже када се говори о постојању потенцијалног сексуалног узнемиравања у образовним установама. Поручује да је потребно оснаживање свих жртава да пријаве узнемиравање, или евентуално злостављање, без бојазни да ће трпети последице.

Након анонимних сведочанстава на Инстаграму до Повереника Архитектонског факултета стигле су и прве пријаве. За сада, потврђује декан, на десетине њих. У међувремену је професор кога студенткиње оптужују искључен из испитних процеса.

"Пријаве стижу и даље, што је добра вест, јер су студенти стекли, изгледа, одређену дозу сигурности да се обрате факултету на прави начин. По хитном поступку почео је саветодавни поступак заштите по пријавама према члану 10. Правилника о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања, о чему је данас и званично, дописом, обавештен и Заштитник грађана Републике Србије", истиче Владимир Лојаница, декан Архитектонског факултета.

Декан подсећа и да Факултет нема основ за предузимање било каквих поступака уколико нема званичних пријава и позива студенте да им се обрате. Архитетконски факултет у Београду није прва образовна установа којој су стигле оптужбе за непримерено понашање. Заштитник грађана најављује да ће проверити и ситуацију на осталим универзитетима.

"Оно што је циљ заштитника грађана је да алармира јавност и да изврши неку врсту, схватите условно, притиска тако да се ослободе потенцијалне жртве таквог понашања да се јаве нама или осталим институцијама, да би се ставило светло на ову појаву, која по нашим сазнањима није само на једном факултету", напомиње Зоран Пашалић, заштитник грађана.

Решење случаја Архитектонског факултета биће први тест за правилник који је Београдски универзитет усвојио прошле године. Он жртвама гарантује приватност и поверљивости, и забрањује штетне последице за оне који проговоре. Ипак, оцењују у Аутономном женском центру, тај правилник има мане.

"Повереник може да предложи у овом поступку информисања заједнички састанак између онога ко је доживео сексуално узнемиравање и онога ко то ради. Наша препорука је да студенткиње то одбију, као и да је предвидео могућност да се ради посредовање. Ми мислимо да кад постоји разлика у моћима, тавки поступци нису добри, могу додатно да их виктимизују", истиче Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

Истраживања показују да је свака друга жена у Србији најмање једном у животу трпела сексуално узнемиравање. Хоће ли такве случајеве студенткиње и убудуће пријављивати формално или и даље прво анонимно на друштвеним мрежама, зависи од реакције надлежних.

"Мислим да смо дубоко у култури насиља укључујући и нормализацију сексуалног насиља, тако да ви немате поруку жртвама да имају право да буду заштићене, да ће кроз поступак бити заштићене. Оно што мислим да највише одвраћа је непријатност у поступцима", додаје Игњатовићева.

У анонимној анкети на Инстаграму учествовало је готово 500 испитаника. Њих 182 навело је да је имало непријатности са професором Архитектонског факултета, док је 380 рекло да познаје особу која је "нападнута". Након анкете, неки факултети одлучили су да подсете своје студенте коме могу да се обрате за помоћ и какву заштиту имају од сексуалног узнемиравања и уцењивања.

среда, 24. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво