Зграда Генералштаба виђена очима студената Архитектонског факултета

"Ко сме тај може, ко не зна за страх, тај иде напред", речи су Живојина Мишића написане на паноу којим су сакривене рушевине које у центру Београда стоје већ 23 године. А да ли сме и може да се обнови најзначајније дело Николе Добровића и некадашњи симбол државне моћи, питање је покренуто конкурсом. Најбољи одговор дале су младе архитекте, рођене у години када је зграда бомбардована.

"Сматрали смо да је прави начин интервенисања претварање целог комплекса или зграде А, где је била тешка интервенција, у меморијални центар који ће задржати вечно сећање на НАТО агресију, али и на архитектонски језик Добровића", наводи Алекса Рашић, студент мастер студија Архитектонског факултета.

Алекса Богдановић, студент мастер студија Архитектонског факултета објашњава да би се пројекат састојао од тих хоризонталних плоча које би биле ошупљене на средини како би симболизовале тај неки продор ракета и бомби и та динамика у простору би се постизала ошупљавањем тих међуспратних таваница.

"Овај конкурс ми се чини да је некако платформа којом би се покренуо дијалог о општој теми реконструкције оваквих зграда, тј. зграда са оваквом судбином", каже Илија Срдановић, студент мастер студија Архитектонског факултета.

Према пројекту академика Николе Добровића, објекти су изграђени од 1956. до 1965. Зграде су оштећене у бомбардовању у априлу и мају 1999, а 2005. јединствен дводелни урбанистички комплекс са препознатљивом каскадном формом проглашен је за културно добро и заштићени споменик културе.

"Двадесет три године ми немамо решење за обнову или реконструкцију, пренамену ове зграде, тако да је идеја конкурсом била да са студентима који су најотворенији у својим размишљањима пројектантским, у ствари понуди овај задатак како бисмо и пажњу јавности скренули занимљивим атрактивним размишљањима студената", наводи доцент др Гордана Шишовић са Архитектонског факултета.

Иван Рашковић са Архитектонског факултета наводи да је став струке да тај објекат треба да се рестаурира у свом спољном изгледу, а да унутра може да прими неку намену која би свакако била неког државног карактера, јер преко пута имамо важне институције Владе и Министарства иностраних послова.

Брачки мермер и косјерићки камен сачувани су за реконструкцију.

"Генералштаб је у одређеном смислу наше огледало пред којим стојимо да видимо ко смо, шта смо, да ли смо неспособни нешто да урадимо, зидамо десетине хиљада квадрата, а оно што је озбиљна идентитетска ствар, бива на неком перманентном чекању", наводи Бојан Ковачевић, архитекта и један од аутора изложбе о Николи Добровићу у Галерији САНУ.

Студентски радови са урбанистичким решењима за реконструкцију зграда Генералштаба од синоћ су изложени испред галерије Српске академије наука и уметности у Кнез Михаиловој улици.