Читај ми!

Где се у Србији грађевинске дозволе најбрже добијају и како стати на пут дивљој градњи

Иако је криза изазвана пандемијом угрозила бројне секторе, а цене грађевинског материјала су из дана у дан све више – градња у Србији не трпи. Од почетка године поднето је 20 одсто више захтева за добијање грађевинске дозволе него у истом периоду 2021. Kоји градови најбрже издају грађевинске дозволе и да ли се на терену гради само оно што пише у дозволи?

Од почетка године у Нишу је поднето 145 захтева за добијање грађевинске дозволе, а добијена је свака друга. 

"Мали проблем је што они сами морају да дођу до тог земљишта за јавну површину где ће да се направи улица и за коју су у обавези сами да обезбеде то земљиште, јер инвеститори врло тешко успостављају контакт са приватним инвеститорима и власницима земљишта", рекла је Марина Живуловић Петровић, помоћница градоначелника Ниша за грађевинарство.

У Општини Чајетина пристигло је 170 захтева за градњу, а издате су 104 грађевинске дозволе. Kажу и да имају објеката који одступају од грађевинске дозволе.

"Ако добије грађевинску дозволу на хиљаду квадрата, он може да направи и 110.000 квадрата и да добије прекршајну пријаву, јер је то само одступање од грађевинске дозволе и не подлеже кривичној одговорности и то сви данас у Србији знају и сви ћуте о томе. На овај начин како је донет Закон о озакоњењу ставља се у повлашћен положај бесправни градитељ, а иде на штету нас који смо платили уредно комунално опремање", навео је председник Општине Чајетина Милан Стаматовић.

Готово 2.000 инвеститора поднело захтев за градњу у Београду 

У престоници, кранови на сваком кораку, а 1.935 инвеститора је поднело захтев за градњу. Један од разлога је, објашњавају у граду, недостатак средстава ни време да се одговори на све захтеве. Проблем представља и недостатак инфраструктуре – водовода, канализације и улица ка тим објектима. 

"Када подносе за грађевинску дозволу уколико нема инфраструктуре они морају да закључе уговор са Дирекцијом за градско грађевинско земљиште о недостајућој инфраструктури где или инвеститор преузима обавезу да изгради део те инфраструктуре или град преузима обавезу да у року предвиђеном за изградњу објекта изгради ту инфраструктуру и то подразумева да се град обавезује да ће, рецимо у року од две године колико је потребно да се изгради један објекат, бити спремна и инфраструктура. У том смислу нема препрека за употребну дозволу", навео је Марко Стојчић, урбаниста Града Београда.

Стручњаци подсећају да је добро то што се све више гради, али напомињу да се ипак мора стати на пут дивљој градњи.

"Има један простор да се у ствари почне нелегално градити и онда под одређеним притиском то се легализује. Моје лично мишљење је да треба укинути тај Закон о легализацији и све вратити у нормалне токове, да се ради на основу важеће планске документације, а да легализација не постоји", рекао је професор Иван Рашковић са Архитектонског факултета.

Од почетка године поднето је око 16.000 захтева за грађевинску дозволу, а решено је њих око 85 одсто. Међутим, инвеститорима је до сада издато мање од 2.000 употребних дозвола.