Око: Српска црква - од Старе Србије до Северне Македоније

Став СПЦ-а да признаје аутокефалност Македонској православној цркви јуче је у Скопљу саопштио патријарх српски Порфирије, на одушевљење присутних верника. Поглавар Македонске цркве, архиепископ Стефан рекао је: "На овај тренутак чекали смо 55 година."

У Београду бојажљиво реагују на вест из Скопља. Има и незадовољних гласова – претресају историју, помињу цара Душана, Балканске ратове, Стару Србију, Тита и питају се да ли је жртва архиепископа Јована била узалудна.

Оливер Бранковић, дописник Македонске телевизије из Београда је рекао да је вековни сан Македонаца да имају своју аутокефалну цркву.

"СПЦ је цео овај процес извели на црквени и достојанствен начин. Ово је историја и за Македонце и за Србе, јер после овог чина између два народа и две државе нема више ниједан проблем", напоменуо је Бранковић додајући да је ово био проблем који је оптерећивао и политичке односе.

Оценио је да је ово одличан чин који је направљен признавањем аутокефалности Македонској православној цркви. "Јесте ово било тајно, али је било све координирано са васељенским патријархом", напоменуо је.

Стеван Гајић из Института за европске студије је цитирао Његоша – "Време је мајсторско решето, пречистиће оно ове ствари", алудирајући да ће време показати каква је ово одлука била и да ли је дугорочно добра или лоша.

"Овим је склоњено неколико опасности. Постојала је опасност од украјинизације црквеног питања у Македонији. Проблем који смо имали са Бугарском која се прогласила пре неколико година за мајку цркву Македонцима је сада беспредметан, као и мешање Цариграда, односно васељенског патријарха", истакао је Гајић.

Према његовом мишљењу, ово је гест без преседана и овим је СПЦ учинила велики корак према нашој црквеној браћи.

"Са македонске стране треба очекивати једно разумно и братско понашање посебно кад је у питању српска културна баштина и задужбине, које треба да се заштите. Отвара се нова страница у односима Срба и Македонаца. Македонци немају никога ближег од Срба", напоменуо је Гајић.

Изненађујуће брзо решење проблема 

Универзитетски професор и културолог Јован Јањић је рекао да је аутономија која је обелодањена 9. маја, дочекана и овде и у Северној Македонији са радошћу, а ова последња вест је дочекана са зебњом "зашто тако брзо".

"Дуго траје овај проблем и мало је изненађујуће да буде тако брзо решен. Ја сам очекивао пошто је речено да се даје аутономија на темељу споразума из 1959. и очекивао сам да ће се градити односи по тим канонима. СПЦ је пристала под притиском комунистичких власти да дâ аутономију МПЦ уз услов да она изврши измене у 37 чланова става. Они су то обећали, али нису урадили што је требало и тако је настао раскол", подсетио је Јањић.

Напоменуо је да је Добривоје Радосављевић, председник савезне верске комисије често наглашавао да црквено питање у Македонији није само црквено питање него и политичко и државно питање.

Бранковић је рекао да су македонске тезе из прошлости да су захтеви за обнову Охридске архиепископије потекли још из 2. августа 1944. године када је народ у тим одлукама прве Владе Македоније хтео да се обнови.

"Ми се крстимо у Македонији још од четвртог века. Та црква потиче из народа који је тамо живео. Тамо није само српска културна баштина, већ и византијска културна баштина и бугарска, али највише је македонска", истакао је Бранковић.

Јањић је напоменуо да је у овом случају СПЦ у великој мери нисходила захтевима из Скопља и прешла преко много чега.

"СПЦ је показала добру намеру и надам се да ће се то тако схватити. Једино мајка црква може да даје аутономију и аутокефалију, а то је у овом случају СПЦ", рекао је Јањић.

Зашто аутокефалност баш у овом тренутку 

Одговарајући на питање зашто се признавање аутокефалности МПЦ догађа баш у овом тренутку, Гајић је цитирао Карла Билта који је 2014. године рекао да је "православље највећи непријатељ и да је опасније од исламског тероризма", имајући у виду необјављени рат који НАТО води против Русије, па и против православља, ово се дешава у контексту рата у Европи и у контексту у којем је Русија практично у рату са целим Западом, а васељенски патријарх се поставио на којој је страни.

"Непријатељи правосавља желе да унесу забуну међу православне вернике и народе. Време ће показати да је СПЦ учинила најбоље у датим околностима. Могло је све да се искомпликује да је васељенски патријарх преузео све на себе као у случају у Украјини", истакао је Гајић.

Koментаришући како ће се звати Македонска православна црква, васељенски патријарх није споменуо Македонску православну цркву, већ Охридску архиепископију, а ту се назире проблем са Бугарима.

Јањић је оценио да ово може да изазове бојазан за неке друге сепаратистичке тежње унутар цркве на просторима Црне Горе и Хрватске.

Гајић је додао да је народ у Северној Македонији најближи Србији и инстинктивно осећа заштиту од Србије.

"Србија се показала према Македонији веома благонаклоно, а могла је да има различите претензије. Мислим да је ово тачка. Очекујем да ће ово учврстити односе, у временима која долазе. У Македонији су недавно биле НАТО вежбе, ја то могу да видим као претњу Србији, као јединој земљи која је војно неутрална. Брзина решавања овог питања је била подстакнута малициозним намерама непријатеља православља и НАТО пакта", истакао је Гајић.