Нови Пазар лидер транспарентности локалне самоуправе, следе га Сомбор и Сокобања

Просечни индекс транспарентности градова и општина у Србији у 2022. износи 49 поена – један поен више него претходне године и три поена више него 2020, саопштено је из Транспарентности Србија.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, оценио је да иако се из године у годину бележи напредак, просек је ипак и даље низак.

Илустровао је то резултатима по којима је скоро половина, 49 одсто општина побољшала резултат, али је чак код 46 посто локалних самоуправа забележен пад.

Шенли Пинчоти, в. д. директорка мисије америчке Агенције за међународни развој (УСАИД), уз чију подршку је и ове године спроведено истраживање, казала је да је транспарентност један од услова за владавину права.

Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић навео је да је од почетка ове године забалежен тренд да највише жалби поверенику стиже на рад локалних самоуправа, око 35 одсто, што је значајан пораст у односу на целу претходну годину, када је стигло мање од 20 одсто.

Подсетио је да у Србији више од 40 одсто свих органа власти чине месне заједнице, и да више транспарентности и проактивности грађанима омогућава да лакше дођу до потребних и тачних информација.

Бишевац: Циљ је да будемо сервис грађана 

Градоначелник Новог Пазара Нихад Бишевац изразио је задовољство што тај град ове године има девет поена више у односу на претходну, укупно 87 поена, али и због чињенице да та општина четири године одржава континуитет.

"Задржали смо тренд повећања транспарентности, а то нам је и био главни циљ – да будемо сервис грађана, повећамо њихово поверење, а самим тим и њихово учешће у раду органа општине", казао је Бишевац.

Љиљана Тица, заменица градоначелника другу годину заредом другопласираног Сомбора који ове године има 85 поена, три мање него прошле године, рекла је да је транспарентност "захтев овог времена, потреба и појединца и шире друштвене заједнице да од праве и тачне информације зависи успех онога што радимо".

Славиша Крстић, члан Општинског већа трећепласиране Сокобање са 84 поена, девет више него у 2021, навео је да су се, као мала општина, трудили свих година да унапреде транспарентност у свом раду, да се "ослоне на своје снаге" и да су због тога формирали Радну групу управо са циљем повећања транспарентности, што је, очигледно, и донело резултате.

Четврто место заузео је Тутин, који је ове године остварио до сада незабележен раст – са 93. места прошле године стигли су до четвртог у 2022. Следе Кањижа, Ужице, Велико Градиште, Врање, Лесковац, Врњачка Бања и Суботица, а на дну лествице су, са мање од 30 поена, Бујановац, Кнић, Ковачица, Сечањ, Коцељева и Прешево.

Међу градским општинама, које се због мањих надлежности не могу у потпуности поредити са другим локалним самоуправама, најбољи резултат већ традиционално има Сурчин (69), а придружило се и Севојно (63).

Што се тиче категорија, минимални раст транспарентности је забележен у четири области, међу којима су "Јавне расправе и јавни конкурси", "Информатор о раду", док је најмања транспарентност и даље у области "Скупштина и веће".