Владика Теодосије o обележавању славе у Призрену: Наше присуство нада да ће се Срби вратити

Дан словенске писмености и културе традиционално се обележава 24. маја у знак сећања на солунску браћу Ћирила и Методија, мисионаре културне и политичке дипломатије и творце првог словенског писма, глагољице.

Богослови и свештенство предвођени Владиком Теодосијем у Призрену прослављају Свете Ћирила и Методија, славу истоимене Богословије, која обележава и сто педесет једну година постојања.

У Цркви Светог Ђорђа у центру Призрена служена је литургија, а планиран је пригодан програм који припремају призренски богослови. Неколико стотина верника било је на литургији.

Од обнове 2011. године призренска Богословија изнедрила је шест генерација богослова. Ове године, за мање од месец дана треба да изнедри и седму генерацију.

Владика рашко-призренски Тeодосије подсећа да је Богословија настала пре 150 година, у време када су Срби тешко опстајали у овом граду.

"Имала је важну улогу током целе историје, како некада тако и данас. Није лако живети у Призрену, није лако сведочити веру у васкрслог Христа, није лако исповедати истину и правду Божју", рекао је за РТС владика Тeодосије.

Каже да Богословија данас има око 40 ученика, а да их је са професорима и радницима преко 60 овде, те да је то значајан број ако се узме у обзир да је само десетак Срба у Призрену.

"Свима смо овде једна порука - да се у овом граду може живети, да овде без обзира на спољашње околности исповедамо шта смо били и шта треба да будемо, да чувамо наше светиње, историју и сву жртву коју су наши преци поднели за опстанак и за живот на нашим најсветијим просторима", истиче владика.

Каже да је данашњу литургију служио је владика Кирило, епископ за Централну и Јужну Америку СПЦ, као и да су присуствовали директор канцеларије за КиМ Петар Петковић, свештеници из више епархија, професори са Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, као и много деце и пријатеља са КиМ.

"Наше присуство овде и живот и деца у Богословији сведоче да има услова и наде да ће се наши Срби вратити и живети на овим просторима. Када и како, ми то у овом тренутку не можемо да дамо одговор, али наша нада је у васкрслог Господа. Силу васкрсења и ми примамо овде и том силом деламо, живимо", поручује владика рашко-призренски Тeодосије.

"Православне светиње показатељ да смо своји на своме"

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је у Призрену да обновљена Призренска богословија, храм Светог Ђорђа и друге православне светиње показују да су Срби своји на своме и да ту треба да живе, остану и опстану.

"Одавде, из царског Призрена упућујемо поздрав свим људима добре воље. Стари Призренци памте и оне дане када је овде живело преко 10.000 Срба. Нажалост, њих овде нема, као што их нема ни у Клини, Истоку, Пећи, као што их нема у Приштини. Али чињеница да овде има пар српских душа, да се овде налази катедрални храм Светог Ђорђа, да се овде налази обновљена жива Богословија која данас слави славу Светих Ћирила и Методија јесте показатељ да смо своји на своме и да овде треба да живимо и да овде треба да останемо и опстанемо", поручио је Петковић.

Навео је да је Канцеларија за КиМ много помогла, као и да ће наставити у наредном периоду да чини све што може како би Богословија опстала.

"Ако је издражала век и по, треба и у наредним вековима да траје. Иначе и наш овај прелепи катедрални храм Светог Ђорђа и Богословиј, и многи храмови овде у Призрену и широм КиМ су били спаљени, порушени у погрому 2004. године. Обновили смо наше светиње, зато што знамо шта обнављамо, зато што морамо да сачувамо наше српско културно благо овде на КиМ", додао је Петковић.

Упутио је честитку у своје и у име председника Србије Александра Вучића, поводом славе и пожелео да Богословија, која траје век и по, траје и у наредним вековима.