Златибор постао планина кранова – може ли се градњи у заштићеним подручјима стати на пут

Иако парк природе, Златибор последњих година прераста у планину кранова. Ако се настави тим темпом, прерашће у град. У центру, на месту некадашњих малих кућа, никле су вишеспратнице, а у ширем делу насеља сада се могу видети ливаде претворене у градилишта.

"Нарушен мир ове идеје викендица и стамбеног простора који је ту настао пре 30 и 40 година, сада се ето претвара у неку, како да вам кажем, бетонску и асфалтну површину. Многи људи нису задовољни тим", каже грађевински инжењер Братислав Срећковић.

Међутим, један инвеститор одлучио је да амбијент планине не нарушава. Објекат гради на плацу на којем је претходно било стовариште грађевинског материјала, не посекавши ниједан бор или јелу.

"Урађен је у потпуности у складу са локацијским условима и са издатом грађевинском дозволом. Ово је можда и јединствен пример на Златибору да је овај објекат могао бити виши још за две етаже, али ја сам лично одустао од тога да не бих нарушио овај амбијент", истиче Мирослав Брковић, власник Грађевинске фирме "Брковић", Крагујевац.

Катарина Цицварић из хотела "Палисад" каже да не би било градње да нема те потражње, као и да гостима објашњавају да Златибор није оно што је некада био.

Појачано занимање за градњу на Златибору почело је пре две године, променом Генералног урбанистичког плана, када је омогућена градња вишеспратница.

"С друге стране се и кроз неке савремене иструменте, односно иструмент урбанистичког пројекта, који је однедавно могућ чак и за јавни интерес односно за спровођење јавног интереса праве се изузеци, пробија се нешто што су капацитети изградње који се не тичу само волуметрије или висине објекта, већ и некакве потребне инфраструктуре која је неопходна за такав развој.

Инфраструктура која је била у плановима није довољна у ствари да подржи такву градњу, а оно што је суштински битније јесте да се поставља питање да ли је заиста потребна та количина изградње у таквом једном природном амбијенту", сматра Урош Радосављевић, професор Архитектонског факултета у Београду.

"Према нашој стратегији развоја, ми смо се определили за ову врсту градње, јер Златибор може да поднесе тај степен градње и има простор, има инфраструктуру, тако да инвеститори желе ту врсту градње и сигурно локална самоуправа излази у сусрет захтевима модерног савременог туристе. Јер данас се најбоље продају те више етаже, ти пентхауси", каже председник Општине Чајетина Милан Стаматовић.

Иако надлежни тврде да се све гради по закону, стручњаци подсећају да се регулациони планови мењају чешће него што је уобичајено, како би се изашло у сусрет домаћим инвеститорима, јер више спратова подразумева и већу добит. За разлику од Златибора, оближња Чајетина још одолева градњи вишеспратница.