Боље у породици него у институцији, хранитељи у Србији све чешће се одлучују да усвоје децу 

Весна и Срђан Симовић из Мрсаћа код Краљева примили су у свој дом Илону, када је имала свега три месеца. Подизали су је као своје дете.

Одлуку да је усвоје, донели су када је напунила три године и када су им из Центра за породични смештај и усвојење најавили да би је дали другој породици. 

"Мој и осећај моје породице је као да сам је родила. Није 'као', него да сам је родила", каже Весна Симовић, хранитељица. 

Хранитељ Срђан Симовић наводи да су заједнички, супруга, ћерка и син, донели одлуку и поднели захтев да је усвоје, што се и остварило. "На нашу срећу и надам се и њену", каже Симовић. 

Фотографије са крштења у сеоској цркви, породичних прослава и окупљања, показују са колико љубави и поноса је дете примљено у нови дом.

Илона сада има 12 година. Каже да има много браће и сестара, јер су са њом у кући још три девојчице које су на хранитељству. 

"Моја мама се бави хранитељством. У своју кућу је пустила много деце на смештај. Сви се слажемо. Једнаки смо. Дружимо се и сви смо породица", каже Илона. 

Осим своје, Весна и Срђан су збринули још осморо деце. Удружење хранитеља "Сунцокрет" из Краљева доделило им је плакету "Милунка Савић" за све што су урадили за децу.

Њихов пример следе и друге породице. 

"Већ ове године, имамо троје деце у поступку усвојења управо од њихових хранитеља, што упућује на закључак да мотивација за бригу о деци није само инструментална", каже Зорица Видић из Центра за породични смештај и усвојење. 

У Краљеву постоје 83 хранитељске породице које брину о стотридесеторо деце. Потребе су веће, а и жеље да што више малишана буде трајно збринуто.