Социјалне карте после два месеца – где је запело

Малина Мутавџић надничи у 77. години јер других прихода нема. О родитељима, каже, бринула је до њихове смрти. Потомство нема нити фамилију која би могла да јој помогне. Ове зиме, каже, први пут се огрејала, у новом контејнеру.

"Никаква примања немам, немам ништа. Зато што имам тих 64 ара земље. Нисам купила чарапе кратке има три године", каже Малина Мутавџић.

Није тајна да помоћ није увек стизала до најугроженијих, а да су је истовремено добијали они који је не заслужују. То је био сигуран новац којег су се нерадо одрицали чак и када би добили посао, што су дужни да пријаве.

Милун Јовановић, помоћник градоначелника Краљева каже да град издваја више од 200 милиона динара за социјалну политику.

"Покушавамо да грађанима изађемо у сусрет, али то није довољно, пре свега треба урадити социјалне карте да добију они који стварно имају потребу, а са друге стране да се елиминишу они који спекулишу", каже Јовановић.

Свако ко, на пример, има више од пола хектара земље нема право на новчану социјалну помоћ, без обзира на то да ли може да је обрађује или заради нешто од ње.

Такви проблеми неће бити решени ни сада, упркос томе што се прикупља чак 135 различитих података о корисницима и њима блиским особама, тврде упућени. Докле се стигло са обрадом и умрежавањем база података, не зна се ни после два месеца примене Закона о социјалним картама.

"Претпоставка је да још увек није готов регистар с обзиром на то да нема званичне објаве надлежног Министарства, а свакако сматрам да су та очекивања нереална била у самом старту", каже Бранкица Јанковић, пвереница за заштиту равноправности.

"Када се схватило да би обрада шест или седам милиона података о личности, заправо за шест или седам милиона људи била таква да је непрпорционално ономе што се жели постићи и онда се пребацило на ову идеју социјалне карте само за лица и кориснике који су поднеле захтев за социјалну помоћ. Ту смо сад у једном половичном решењу које суштински нама не помаже у ствари у оном што је била иницијална идеја, а то је праведнија расподела", каже Данило Ћирчић из Иницијативе за економска и социјална права А11.

Иницијатива А11 покренула је поступак за оцену уставности Закона о социјалним картама. Повереница упозорава да терет актуелне економске кризе у целом свету најтеже пада најсиромашнијима.

"Препорука је да мере које се креирају за помоћ буду селективне и да буду добро таргетиране и управо усмерене да заштитимо и ублажимо последице кризе како се управо она не би сломила на леђима најслабијих", рекла је Бранкица Јанковић.

Социјалне карте би биле добар алат који би олакшао посао социјалним радницима, али тек када се, кажу упућени, измени Закона о социјалној заштити и обезбеди праведнији систем расподеле помоћи од које може да се живи.