Који догађаји у породици могу да буду знак за узбуну и најава евентуалне трагедије

Жена из Крагујевца, у коју је пуцао муж у њиховој породичној кући, и даље је у тешком стању. Он се након бекства и вишечасовних преговора предао полицији. Ово је само последњи у низу догађаја породичног насиља протеклих дана.

Вукота Влаховић, шеф одсека за управно-надзорне послове у области породично-правне заштите у Министарству за бригу о породици и демографију рекао је, гостујући у Београдској хроници, да je према подацима које води Републички завод за социјалну заштиту, као надлежна институција за вођење евиденције и прикупљање података од центара за социјални рад, у 2020. години, као послдњој години за коју има извештаје, евидениран пораст броја насиља у породици.

У односу на прошлу годину тај пораст није велики али у последњих 10 година тај број насиља у породици је порастао са 8.000 на 36.000, за 350 одсто је увећан број евидентираних случајева насиља у породици од 2011. до 2020. године, напомиње Влаховић.

То је велики скок, а Влаховић указује да су узроци насиља у породици различити, од најопштијих, економски разлози, демографске прилике, узроци у самој структури личности особа које врше насиље, у породичном функционисању.

Знак за узбуну у породици

Центри за социјални рад који су по закону дужни да врше послове помоћи и подршке породици када улазе у породицу и када обављају своје послове по било ком основу, пружају материјалну подршку, раде саветодавно са супружницима, одлучују о томе коме треба да се повери дете, могу да примете одређене индикаторе и понашања која представљају ризик од насиља у породици и која су детерминисана и научно заснована, каже Влаховић.

Навео је примере - ако лице показује страх и вербализује да се супружник или неки други члан породице према њој понаша агресивно, ако је узнемирава вербално, ако је физички агресиван.

Према његовим речима, насилници су мушкарци у највећем броју случајева. Истанбулска конвенција Савета Европе штити жене од насиља и породичног насиља.

Гро случајева насиља у породици су такви где су жртве женског пола, пунолетне, малолетне и особе старијег узраста, додао је Влаховић.

Како се контролише рад социјалних центара

Према његовим речима, рад центара се контролише на неколико начина.

Прво по притужбама грађана на поступање центара за социјални рад, осим тога контрола се може урадити по службеној дужности ако има индиција да неки центар не поступа по стандардима стручног рада - службеници Министарства могу да оду на терен и изврше контролу у вези са конкретном породицом и конкретног члана одређене породице, подвукао је он.

Одговарајући на питање да ли је сигнал да неки центар има много предмета који су незавршени, Влаховић каже да то може бити сигнал, то значи да у организационој структури центра за социјални рад нешто не функционише, или да поједини стручни радници не обављају своје послове како треба.

Можемо рећи да центри за социјални рад имају превише овлашћења, превише посла. У 2020. било је 600.000 корисника, а ради 1.500 стручних радника, то значи да су преоптерећени, по поједином раднику има превише предмета и тај рад због тога трпи на одређеном квалитету, истакао је Влаховић.

Када породица постаје предмет интересовања

Што се тиче насиља, породица постаје предмет интересовања када центар сазна на основу пријеве или радећи у неким другим предметима да тој породици треба пружити помоћ - постоји жртва насиља у конкретној породици.

У том случају центар предузима одређене поступке и радње, напомиње Влаховић и додаје да су сви центри за социјални рад и друга министарства на истом задатку.

Ко закаже у систему па се дешавају трагедије

Говорећи о томе ко закаже у систему, Влаховић каже да то зависи од предмета. Заштита од насиља у породици је у надлежности више субјеката: полиција, јавно тужилаштво, центри за социјални рад, судови и у зависности од конкретног случаја - некада не закаже нико а некада не постоје сазнања да постоји насиље у породици.

У неким ситуацијама које су ређе, центар има породицу на евиденцији, десило се насиље и издати су налози да директор центра за социјални рад утврди одговорност стручњака који су направили пропуст у раду, каже он.

Породично насиље, деца су сведоци

Влаховић је рекао да у ситуацијама када су деца сведоци, деца су и жртве насиља, иако насиље није било директно над њима.

Центар за социјални рад је надлежан да помогне породици.

"Ако се деси убиство, бригу о деци преузима центар за социјални рад - мере алтернативног старања, уколико постоје сродници деца се смештају код њих, ако не, онда у хранитељску породицу - то су деца без родитељаког старања у тој ситуацији. Ако је један родитељ убијен, а други жив, центар покреће поступак за лишавање родитељског права и алтернативно се збрињавају деца у другу породицу", закључио је Влаховић.