Због цене горива поскупљују авио-карте – колики терет ће поднети путници, а колики компаније

Петар Војиновић каже за РТС да су цене енергената, посебно нафте, керозина драматично порасле чак и пре рата у Украјини, условљене рестартом глобалне економије која је била у потпуној паузи две године због коронавируса.

Објашњава да је гориво у структури цене авио-карата један од највећих сегмената, односно варијабли које улази у ту цену, некад чак и до 40 посто.

Међутим, цена може да буде и неваријабилна, авио-компаније имају пословну праксу да гориво купују унапред.

"Чак и наша национална компанија 'Ер Србија' гледа да месецима унапред, посебно пред летњу сезону купи гориво по једној цени, баш зато да у сезони цена не би изненадила и да се не би повећала. Међутим, након короне дошло је до повећања и цене горива због рата у Украјини", нагласио је он.

Наводи и да су разне агенције, удружења у туризму и у авио-саобраћају сагласни да су зато поскупели аранжмани од 20 до 30 евра. То је, како је рекао, дозвољива категорија која и пише у уговору, а коју углавном нико никада не чита, тако да то путници морају да плате.

Зашто неко плати карту јефтиније, а неко скупље

Наводи да се дешава да у истом авиону неко може да плати карту јефтиније неко скупље. Авио-компаније имају веома комплексан систем продаје карата који није увек фиксан.

"Дакле, ако имате једну дестинацију да она исто кошта када говоримо о повратним картама, треба имати у виду сезону путовања, зими се веома мало лети, а лети највише. У копненом саобраћају немају тај комплекснији систем управљања инвентаром као што имају авио-компаније. Оне превозе драстично много више људи. Један авион деле на категорије седишта  путника и динамички у зависности од врсте путника, да ли преседа на станицама, преко неког чворишта, онда у које доба сезоне, дана и много неких различитих фактора", указује Војиновић. 

Додаје и да класичне, старије компаније могу да нуде преседања преко чворишта, док лоукост компаније то не могу. 

Истиче да су лоукост компаније настале као нека капиталистичка предузећа која су добила огромне инвестиције, које увек купују најновије авионе и у неким сегментима могу да спусте цене карата.

Међутим, то долази по некој цени за искључиво специфичне категорије путника, као што су они који желе да путују јефтиније, да то нису пословни путници, да не лете на аеродроме који су у центрима градова, него на аеродроме који се зову по том граду, али уопште нису у њему.  

"Такође, то се динамички планира и оцењује и један мали проценат путника ако довољно унапред резервише карту може да купи јефтинију", прецизирао је он.

У структуру цене карте улазе и трошкови аеродрома.

"Ако су неки мањи аеродроми који се боре за авио-компаније могу јефтиније да наплате своје услуге одређеним компанијама, државним па и лоукост, имате мало мању цену карата. Велики аеродроми у центрима градова увек то наплаћују више", рекао је Војиновић.

Губици велики, али су се путници вратили

Навео је и да су прелети изнад Србије на 110 одсто, и да су већи од 2019. године, која се узима за показну годину.

"Сви почињу опет да лете, али пословни губици су остали и то ће највероватније трајати још неке две године да се све те компаније опораве. Криза са горивом ће трајати дуго, пре свега због рата с Украјином и свих других индиректних проблема. Нажалост, бар још две-три године", закључио је Војиновић.