Читај ми!

Србија у европском врху по броју пушача – лошу статистику погурала и корона

Домаћинства у којима живе пушачи скоро десетину својих прихода одвајају на овај порок. Поред тога, показало се да с трошковима за цигарете, расту и трошкови за алкохолна пића, за барове и ресторане. Када се све то сабере долазимо до тога да та домаћинства имају значајна издвајања на такозване непродуктивне трошкове, што још додатно смањује потенцијал домаћинстава за раст прихода. А где се више троши на цигарете, мање се троши на храну, гардеробу и образовање, па самим тим и на могућност веће зараде. То све показују истраживања која у Србији спроводи Институт економских наука, у оквиру светског програма за смањење пушења филантропске фондације "Блумберг".

Директор овог института др Јован Зубовић, руководилац регионалног пројекта "Тобако таxатион", каже у разговору за јутарњи програм Радио Београда 1 да се у блиској будућности може очекивати даљи раст цена дувана и дуванских производа и нада се да ће то смањити број пушача у нашој популацији.

А по том статистичком податку Србија се, нажалост, налази међу водећим земљама у Европи. По броју жена пушача заузимамо неславно друго место у целом свету!

Већа цена – мање пушача

На основу бројних истраживања у свету показало се да је највећи мотиватор да људи престану да пуше – подизање цена дуванских производа.

"Наша истраживања су показала да, поред тих неповољних ефеката на потрошњу, долази и до значајног ефекта на здравље, као и на потенцијал за зараде, јер се штеди на образовању", наводи Зубовић.

Подсећа да је последњих 15 година стопа преваленције у Србији опала са 50 на 37 одсто пушача, што је значајно смањење.

Истовремено, каже он, смањио се и интензитет пушења – у просеку се по домаћинствумесечно троши осам паклица цигарета мање.

Истиче и да је овај ефекат већи што су зараде мање. Повећање цене цигарета од 10 одсто смањује потрошњу за 7 одсто. Код најсиромашнијих то има много већи ефекат – смањује број пушача за чак 11 одсто.

Указује и на то да је пандемија ковида 19 у великој мери изазвала повећање стреса код становништва, што је довело до благог тренда повећања преваленције пушења. Ипак, по завршетку пандемије очекује се да ће се пад броја пушача даље наставити.

Зубовић каже да се широм Европе ради на тзв. денормализацији пушења у сваком облику, и да ће тај тренд неизбежно доћи и до Србије.

Поред тога, подсећа и на велике трошкове за лечење болести и поремећаја који настају због пушења – они су готово двоструко виши од износа које држава наплати на име акциза.

"Верујем да ће већи број становника Србије реаговати позитивно на подстицаје државе да се смањи интензитет пушења", оптимистичан је Зубовић.

Због нерегулисане продаје резаног дувана губимо 70 милиона евра годишње

Зубовић, руководилац регионалног пројекта "Тобако таxатион", каже у разговору за Јутарњи програм Радио Београда 1 да је код нас практично дозвољено неопорезиво продавање резаног дувана који се може наћи на свим пијацама у земљи.

"Према нашим прорачунима, држава због продаје резаног дувана ван легалних токова годишње губи око седамдесет милиона евра", наглашава он.

Истиче и то да повећање цена дуванских производа не доводи до повећања илегалног тржишта.

То. како наводи, показују сва истраживања у свету која се раде већ 30-40 година.

"То је један од главних митова који представља дуванска индустрија јер њима одговара да се говори о тој теми, а не о утицају пушења на здравље становништва" закључује Зубовић.