Дипломе, крштенице, породична стабла - шта се све чува у Архиву града Београда

Рок за слање докумената Архиву Београда истекао је крајем априла, али папири и даље стижу у џаковима. Иако су предвиђене казне за оне који то још нису учинили, Архив, за сада неће кажњавати.

"Јавност се највише плашила казнених мера, али ми смо то написали и на нашем сајту – да Архив неће предузимати никакве кораке за казне док се не створе услови да сви који шаљу испуне своје обавезе", навела је Јелена Николић из Историјског архива Београда.

Драгана Тошић, из Параграф лекса, каже да архиви немају политику да спроводе контролу и није им циљ да одмах сада кажњавају, већ да сви изврше своју обавезу, тј. да се старају о свом документарном материјалу.

Сведочанства, дипломе, крштенице, легати, породична стабла, само су неки од списа који се могу пронаћи у Архиву Београда. Књиге могу да се користе, али то кошта. На пример, за скенирање само једне странице из документације треба издвојити од 200 до 750 динара. Најстарији документ архивске грађе је из 1749. године.

"Ту је и документација везана за оснивање радног односа, што је важно, за прекид радног односа, досије о самом раднику, списи о заштити на раду и документација која је законом одређена да се трајно чува, све то представља архивску грађу", каже Николићева.

Све се чува у депоу Архива. Надгледа се преко камера, а инсталирани су најмодернији противпожарни аларми. Своје место тамо чека и ова документација – то су уговори, рачуни, оснивачки акти државних органа, привредних лица, разних предузећа, задужбина.

Закону о архивској грађи претходио је Закон о културним добрима из 1994. године. У односу на тај период, са применом новог Закона, од фебруара прошле године до данас, стигло је пет пута више докумената, а број запослених у том одељењу се није мењао. И даље их је четворо.

"Оно што је била мањкавост тог претходног Закона о културним добрима јесте то што ни тада Архиви нису имали много простора, а ни кадрова. Овај нови Закон је то требало да олакша, али није, па се створио велики притисак сада на архиве", сматра Тошићев.

Једно од привремених решења може да буде да неке категорије малих и микро предузећа буду изузете, тврде стручњаци, а највише би могло да помогне слање докумената електронским путем. То још није могуће, али Архив Београда и е-Управа већ су разговарали о томе и у наредним месецима може се очекивати реализација тог плана.