Да ли ваш тинејџер зна да разликује праву од лажне вести

Марко Крстић истиче да је, имајући у виду у којој мери живимо у медијској ери, важно да средњошколци у Србији могу да препознају одређене медијске садржаје и имају критичан однос. 

Србија се баш не сналази на том пољу добро и на дну је европске листе. Кључ за поправку такве позиције је и у истраживању, које се од јуче спроводи у 15 београдских гимназија - колико ученици знају да разликују праву, од лажне вести.

Крстић истиче да је истраживање постављено на ниво националног значаја с обзиром на то да је идеја да се у првој години покрију београдске гимназије, њих 15, а следеће године цела Србија.

Оцењује да ће се за две године добити једна озбиљна сондажа и анализа коју ће послати ресорним Министарствима на имплементацију. 

На која питања одговарају гимназијалци

Објашњава да ће средњошколци попуњавати онлајн упитник који је подељен у два сегмента

Први је медијска писменост, и он је подељен у три категорије - дедукција, интерпретација и препознавање дезинформације.

Свака категорија има неки свој медијски садржај који је понуђен како би се утврдило да ли се гимназијалци сналазе у препознавању свих тих нивоа.

"Други део упитника су медијске навике, односи према спиновању, јер је јако важно разликовати у маси шта је таблоидна вест, а шта права и у којој се мери данас користе одређени профили. Оно што је приметно је да средњошколци одређене информације које добијају преко фејсбука схватају озбиљније него преко инстаграма", нагласио је Крстић.

Како стићи Финску

Финска, која је на првом месту, има највише потенцијала да се одупре негативном утицају лажних вести и дезинформација.

У Финској децу уче како да препознају лажне вести од најмлађих разреда, а у средњој школи фокус се ставља на критичко размишљање. Многи сегменти медијске писмености уче се и на другим предметима, као што су математика, где ђаци уче како лако може да се манипулише статистичким подацима или историја где се анализира пропаганда. 

"Ми нисмо у развојној фази као Финска, али је битно да имамо неке кораке да би дошли до те тачке. Дугорочни циљеви овог истраживања су управо да се млади обуче да науче и препознају онлајн информације", поручује Крстић.  

За генерације којима је интернет стигао већ у зрелим годинама, Крстић каже да они боље разумеју праве од лажних вести, зато што, како наводи, нису били од почетка у томе.