Бивши Генералштаб - од симбола државе до културног добра, зграда која 23 године чека решење

"Ко сме тај може, ко не зна за страх тај иде напред", то пише на паноу којим су рушевине Генералштаба у Београду сакривене дуже од две деценије. Како изградити зграду која неће изневерити ове речи Живојина Мишића?

Екипа РТС-а је забележила снимак у ноћи између 29. и 30. априла, када су за само 15 минута у два налета бомбардоване зграде бившег Генералштаба и Министарства одбране у Улици кнеза Милоша. Само неколико дана касније, у ноћи између 7. и 8. маја, Генералштаб је поново био мета.

Двадесет три године касније о судбини те две зграде и даље се спекулише. Због изузетне вредности, овај јединствен дводелни урбанистички комплекс проглашен је за културно добро и заштићени споменик културе.

Реч је о објектима који су изграђени од 1956. до 1965. године према пројекту чувеног архитекте и академика Николе Добровића.

Иако се у једном тренутку причало да ће постати хотел, питање будуће намене и реконструкције објеката који су под управом Министарства одбране и Војске Србије, још није регулисано.

Обнова овог заштићеног споменика културе поново је актуелизована конкурсом за идејно архитектонско-урбанистичко решење реконструкција зграда Генералштаба, који је за студенте објавио Архитектонски факултет.

"Реконструкција овог комплекса је врло сложена ствар у погледу тога коју ће намену имати, у погледу финансија, процеса градње, то је врло озбиљна ствар која захтева претходну студију, ово је сада уствари фестивал идеја и тај конкурс треба да буде фестивал идеја које су и апстрактне, али да се да одређени правац у размишљању. Циљ конкурса је да се укаже на потребу да се ови објекти реконструишу", рекао је  професор Архитектонског факултета Иван Рашковић.

Враћање Добровићеве архитектуре у првобитно стање 

Све до сада рађене реконструкције односиле су се само на обезбеђење оштећених делова да се не би даље урушавали. У Заводу за заштиту споменика културе града Београда кажу да мере заштите зграда Генералштаба и Министарства одбране подразумевају враћање Добровићеве архитектуре у првобитно стање.

"Али основни мотив изгледа објекта мора да буде непромењен у будућности зато што је значај објекта тог нивоа да је светски категорисан. У смислу враћање камена на место на коме је било, враћање елемената, прозора, свих оних детаља који су постојали на објекту као његов идентитет", каже архитекта и представница БИНА-е др Јелена Ивановић Војводић.

Пре него што су оштећене, зграде бившег Генералштаба и Министарства одбране биле су симболи државне, интелектуалне и културно-уметничке снаге. Можда баш идеја неког од студената, који се данас школују на Архитектонском факултету, омогући да се Добрићевом пројекту, за који стручњаци кажу да је највеће дело модерне архитектуре у Србији, врати стари сјај.