Пандемија окидач да жене почну да пију - један упут мења живот

"Уназад пет година сам пила, мислила сам да то могу сама. Међутим нисам могла, крила сам се и после на инсистирање своје деце кренула сам на лечење. Муж ме варао, малтретирао: психички, физички, па чак и сексуално", каже једна од жена која се упустил у алкохолизам.

Друга жена која је утеху потражила у пићу, наводи да је њен алкохолизам изгледао тако што је по цео дан пила, а највише на послу.

Високо образоване, са децом, од 35 до 50 година, у више од 70 одсто случајева злостављане – тако изгледа профил жене која утеху проналази у алкохолу.

"Уз неки трауматизирајући ефекат, стално су склоне да са алкохолом врше једну хемијску дисоцијацију, да никада нису у контакту са траумом у неком свесном нивоу, иако та траума постоји", рекла је докторка Диана Ракетић, директорка Специјалне болнице за болести зависности.

Додатни окидач била је пандемија.

"Ситуације како ћемо преживети, да ли ћемо преживети, да се не разболимо. Узимајући алкохол, седативе, партнерске релације буду још горе, пуно насиља, свађа", објашњава Ракетићева.

Кад ситуација постане неподношљива, одлучују да потраже помоћ. Некада самостално, а некада под притиском околине.

"Две године је терапијски процес који је у почетку интензиван, свакодневно се долази, а после једном недељу и траје две године. Некада се продужи у зависности од рехабилитације самог пацијента", истакла је психолог Специјална болница за боелсти зависности Љиљана Јованчић.

Пацијенткиња која се лечи од алкохолизма напоменула је да је била хоспитализована у болници, 24 дана, што јој је пуно значило и после је прешла на тип дневног лечења.

Додатни проблем у лечењу жена које се боре са алкохолизмом, јесте осуда околине.

"Колико је тешко отићи код лекара опште праксе и тражити упут за Драјзерову. Како није лако доћи у Драјзерову, како је то једна велика етикета", рекла је Ракетићева.

Не би тако требало да буде. А саговорнице РТС-а су пример како један упут мења живот.