Читај ми!

Увреде, бол и понижење – маме се присећају порођаја, а правнице сваког дана добијају на десетине пријава

Милица, Драгана, Катја и Тијана су доживеле гинеколошко-акушерско насиље и у разговору за РТС су се присетиле како је изгледао њихов, болни, порођај и како су их вређали. Три правнице позвале су жене које су претпреле овакав вид насиља да им се обрате за помоћ и кажу да сваког дана добијају на десетине нових пријава. Поручују да ће се обратити свим надлежним институцијама у оквиру здравственог система Републике Србије, почевши од здравствене инспекције.

Милица се породила у једном београдском породилишту у августу 2020. године. Каже да је, с обзиром на то каквих искустава има, порођај прошао одлично.

"Сем нежељене епизиотомије и што ми је једном бабица рекла 'шта се дереш, ето како нико не кука, а само ти кукаш', а све су кукале мање-више – чула сам јер сам ту лежала једно два сата због укључене индукције, не могу да се жалим на порођај", прича Милица.

Након тога, премештена је, каже, у собу у којој је била сама.

"Видно ми није било добро. Нисам имала кисеоника, крв је само лила из мене. Дошла је једна старија госпођа, сестра, и терала ме да устанем. Рекла је: 'Ајде, нису те много исекли, неће ништа да боли'. Ја сам јој рекла да не могу, да ми се врти у глави, али ме је она и даље терала. Устала сам, локва крви се сручила из мене на под, поред кревета, и она је почела да виче: 'Какав је то начин, па шта ти мислиш, да сам ја овде да рибам под. Само да знаш, гази сад по тој крви кад ниси могла да сачекаш туширање. То ће тек сутра да буде очишћено'. Није ме ни придржала", присећа се Милица првих сати након што је на свет донела дечака.

Жали се и на рад лактацијских сестара. "Натерају те на силиконске брадавице јер је њима лакше – немају муке да долазе да стављају бебу на дојку. Рекли су ми да млека нема, а ја сам то вече одмах добила маститис јер беба није ни повукла, јер је сита донесена, са жутицом, сва омамљена и само је спавала", присећа се Милица.

У фебруару 2021. у истом породилишту се породила и Драгана, без траженог епидурала. И она каже да на порођај не може да се жали – осим што су је ушивали "на живо" и што јој је бабица рекла да "не мисли на дете и да је себична" јер није била мирна на боку. Имала је и осећај да је свако ко је тог дана ушао у болницу погледао "доле" да види колико је отворена.

И она је незадовољна радом лактацијских сестара. "Рекла ми је да нисам ни прва ни последња која нема млека", каже Драгана, која је само захваљујући мајчиним саветима успела да доји ћерку.

Процедуре без пристанка, вређање, понижавање 

Иако је било планирано да се породи у КБЦ "Драгиша Мишовић", када су Катји Драгојловић Каровић кренуле контракције, тамо није било места. Упућена је у друго породилиште.

Епидурал који је тражила није добила, али јесте индукцију, о којој, каже, није била обавештена. Наводи да су викали на њу када је тражила воде да попије и да се умије јер јој је било мука, а чула је да о њој говоре као о "осмици" – "Осмица само нешто кука".

"Оставили су ме у соби саму, сигурно преко два сата, а бабица је рекла 'гурај слободно', што је довело до цепања до леђа – због немара, јер никога није било да ми каже шта да радим, нити да помогне, а камоли да буде ту као емотивна подршка. Вагиналне прегледе вршили су у неколико наврата, увек друга особа. То је јако понижавајуће и осећаш да губиш достојанство", присећа се Катја.

Између контракција се онесвестила од бола, а бабица је током прегледа утврдила да се беба заглавила и затражила вакуум.

"Ја сам их молим да не користе вакуум, нисам то желела. Викали су да гурам, а ја сам давала све од себе, али снагу сам већ изгубила борећи се са сулудим контракцијама и нисам успевала. Ушла је група од десетак студената да гледају – још понижења. Мој пристанак нико ни за шта није тражио, а морали би, то сада знам. Један млади доктор, дупло већи од мене, у том моменту ми свом силином наскаче на стомак више пута! Мислила сам да ми је сломио ребра и вриштала сам. Грдили су ме, викали, говорили да плашим остале труднице својим урликањем. 'Дај вакуум! Ова не сарађује!', рекли су и извадили бебу вакуумом. Видела сам га на секунд, узели су га и отишли. Плакала сам, нисам успела ни да га видим", прича Катја.

Епизиотомија јој је ушивана "на живо", пре чега је рађена и мануелна ревизија материце, такође без анестезије. "Питала сам доктора, оног што ми је наскакао на стомак, колико ће још да траје, јер нисам могла више да издржим, а он ми је без трунке емпатије рекао: 'Кад ниси хтела да помогнеш свом детету да се роди, сад ћути и трпи'!", навела је Катја.

У Вишеградској кажу да нису добили ниједну жалбу пацијенткиња

Милица и Драгана су дале изјаве за РТС и замолиле да им се не напише пуно име и презиме. Надају се да ће опет рађати и не би желеле да једног дана имају последице због изјава које су дале.

Многе жене се никада не жале због онога што су преживеле – од тренутка када изађу из породилишта њихов живот се мења и 24 часа дневно су посвећене беби, а желе и да потисну то што им се догодило. Многе ни не знају да под акушерско насиље спадају и увреде.

Директор ГАК "Вишеградска" др Александар Стефановић каже да им се ниједна пацијенткиња није жалила да је доживела неки вид акушерског насиља. 

На питање да ли труднице имају право да пију воду током порођаја, појашњава да постоје медицински протоколи који се прате, а да је конзумирање воде контраиндиковано са давањем анестезије, а губитак течности надокнађује се инфузијом.

Истиче и да, када је неопходно, трудница уз помоћ бабице може да устане са кревета и да прошета, оде до тоалета. 

Правнице позвале жене које су претрпеле насиље да им се обрате 

Правнице Ивана Соковић Крсмановић, Марина Мијатовић и Јелена Станковић су одлучиле да стану на пут гинеколошко-акушерском насиљу тако што су позвале жене да им се обрате за правну помоћ преко имејла koracizena@gmail.com.

Потребно је да доставе своје контакт податке (име, презиме и број телефона) и опис догађаја (хронологију, установу и датум догађаја).

"Планирамо да се обратимо свим надлежним институцијама у оквиру здравственог система Републике Србије, почевши од здравствене инспекције. Надамо се брзој реакцији институција, имајући у виду озбиљност и потребу за хитним решавањем овог проблема", наводе у одговору на питање РТС-а.

Истичу да свакодневно добијају на десетине нових пријава:

"Под термином акушерског насиља подразумева се сваки вид вербалног и невербалног понашања које има за последицу угрожавање здравља и повреду достојанства личности. Пример су разни: вређање, називање погрдним именима, викање, омаловажавање, игнорисање, непружање помоћи, неодазивање на позив за помоћ, занемаривање, недавање потпуних и тачних информација, итд." 

Катја је после свог мучног порођаја писала заштитнику пацијената и етичком одбору, али одговор није добила и обесхрабрила се.

"Тада ми је психички било јако тешко због свега што ми се десило, мислим да сам првих годину дана плакала сваки пут када помислим на тај догађај и једноставно тада нисам имала жељу да се борим. Сада ћу своју причу поделити са адвокатицама и, надам се, учествовати у тој заједничкој тужби", рекла је Катја.

У анкети на друштвеним мрежама коју је спровела Школа родитељства "Свет мама", преко 90 одсто жена је рекло да породилиште бира према томе где им ради гинеколог који води трудноћу, а један део жена се опредељује према томе где су сигурне да ће добити епидурал.

Према тим анкетама, најбоља искуства су из породилишта "Драгиша Мишовић" и породилишта Градске болнице на Звездари.