Да ли постоји трајно решење за грађевински отпад

Према најавама, Град Београд неће правити нове депоније, већ је идеја да се отпад користи као ресурс у грађевинарству. То је предвиђено Акционим планом за управљање грађевинским отпадом до 2030. године.

"Главни циљ је да се рециклажа тог материјала повећа на 40 одсто до краја деценије", каже професор Машинског факултета Александар Јововић.

Додаје да се тренутно прерађује врло мали проценат у једином постројењу у Винчи, које има скороман капацитет од 200.000 тона и у режиму је пробног рада.

У разговору за "Магазин на првом" Радио Београда 1, Јововић објашњава да је за достизање тог циља потребно бар једно мобилно постројење капацитета око 100.000 тона, још једно стационарно постројење попут оног у Винчи и неколико локација за одлагање земље из ископа.

План предвиђа пет таквих локација, по строго утврђеним критеријумима, а за рециклажна дворишта у којима би била смештена мобилна постројења одређене су две локације - у Остружници и Раковици.

Многи елементи грађевинског отпада могу да се рециклирају, што значи да постану ресурс: шљунак, дотрајала дрвена грађа, дробљени асфалт...

Јововић верује да ће бити доста интереса за тај процес, јер је реч о врло интензивној грани привреде у којој може да се запосли много људи.

"Само прошле године издато је 2.000 грађевинских дозвола. Ради се на неколико хиљада локација, а у послове је укључен огроман број фирми. То подразумева и велике количине отпада који се мора збринути, а за то мора да се плати", истиче он.

Одлагање опасног отпада

Указује и да је посебно осетљиво питање одлагања опасног грађевинског отпада, који се не може рециклирати. После реконструкције и рушења старијих објеката остаће доста таквог материјала, у првом реду азбеста.

За то би се, каже, морале одредити посебне локације и спровести обука и стандардизација како се он скида, склања и одлаже.

"Реализација Акционог плана подразумева промену многих прописа и усвајање нових европских стандарда, јер се та област веома брзо мења и унапређује. Паралелно са тим морају се анимирати грађевинске фирме, како би биле добро обавештене и спремне да уђу у те послове, закључио је Александар Јововић, који је и члан Одбора САНУ "Човек и животна средина" .