Које се новчанице најчешће фалсификују у Србији и како их препознати

Према званичној статистици Народне банке Србије, свака четврта фалсификована новчаница откривена прошле године у Србији био је амерички долар. У збиру износи 100.000, а најчешће фалсификовани апоен био је од 100 долара, следи евро, затим динар. Апоени од 1.000 и 2.000 динара заједно чине преко 90 одсто фалсификата.

Укупна вредност лажног новца који је пронађен и пријављен Народној банци Србије у првих девет месеци прошле године је 174.000 евра.

Душан Узелац са сајта "Каматица" каже да су фалсификоване новчанице присутне свуда у свету, па и код нас.

"Често се фалсификују иностране новчанице. То је већ познато. Оно што је код нас проблем јесте кад нама западне у неким трансакцијама, онда ми не знамо шта да радимо са њом", додаје Узелац.

Већина грађана није сигурна на који начин може да препозна лажни новац, што може, каже Узелац, да изазове две врсте проблема.

"Први је да будемо 1.000, 2.000 динара краћи зато што су нам подвалили, а други је да ми то свесно или несвесно пробамо да пустимо даље у промет", наводи Узелац.

Како би уклонили сумњу да су новчанице лажне, Узелац каже да грађани могу да сваку новчаницу која им је сумњива однесу у било коју банку.

"Кажете, тим речима, молим вас проверите ми. Они имају апарате, имају лампе. Разне су процедуре за различите апоене и новчанице", наводи Узелац.

Тога у Србији нема много јер, како указује, сав новац у оптицају пролази свакодневно кроз филтере, односно када у продавници дате новац, он се скенира јер се уплаћује у банку.

Опрез није наодмет. Народна банка Србије на свом сајту упознаје јавност са елементима заштите динарских новчаница.

Најважније је држати широм отворене очи, посебно када је реч о већим износима новца.