Читај ми!

Конференција у знак сећања на Предрага Марића – пионира система смањења ризика од катастрофа

Меморијално научно-стручна конференција, која ће носити име Предрага Марића, биће одржана 11. фебруара у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду. Очекују се 33 научна рада и преко 50 аутора из различитх области које за своје истраживање имају ванредне ситуације. Наша идеја је да ова конференција постане традиционална и да се претвори у дводневни форум, каже Младен Милошевић, ванредни професор Факултета безбедности.

Према речима Младена Милошевића, протеклих годину дана без Предрага Марића није било лако с обзиром да је Марић био идејни оснивач Сектора за ванредне ситуације и пионир савременог система смањења ризика од катастрофа у Србији.

 

"Његове организационе способности, али исто тако људски квалитети су познати и широј јавности, а поготово стручној са којом је сарађивао. Није било лако, али он је утро пут читавог овог сектора и верујем да су његови наследници достојни да наставе путем којим је он започео", истиче ванредни професор Факултета безбедности.

Додаје да је сам Предраг Марић често говорио да ће 21. век бити ера тероризма и ванредних ситуација и да су пред науком велики изазови смањења ризика од катастрофа и управљања ризцима, планирања спасавање и заштите и цивилне заштите.

"На коференцији ћемо иматати излагаче са Медицинског факултета, Грађевинског, Архитектонског, Правног, Факултета безбедности. Покушали смо да направимо језгро окупљања науке и струке и да постане традиционална и да оправда очекивања која јавност свакако има", истиче Милошевић.

Младе генерације су заинтересоване за област ванредних ситуација и овакви кадрови су потребни на тржишту рада, не само у оквиру локалне самоуправе него и приватних предузећа.

Ванредне ситуације не бирају ни место ни време 

Наглашава да ванредне ситуације не бирају ни место ни време и да Србија има добру сарадњу са земљама региона, али и Европског механизма цивилне заштите и Руском Федерацијом.

"Ванредне ситуације не бирају ни време ни место, националне ни друге границе и без квалитетне међународне и регионалне сарадње није могуће изборити се са потенцијалним катастрофама које нам прете. Предраг Марић је био познат и препознат у регионалној и међународној јавности као човек који је допринео изградњи и развоју механизама међународне сарадње и добром позиционирању Србије у размени искутава и капацитета", каже Младен Милошевић.

Према његовим речима, није само сектор за ванредне ситуације, већ и сваки грађанин део система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

"Сектор за ванредне ситуације је чворишна тачка која је ту да координише и обједињује све остале снаге, али тек координисаним радом и залагањем свих релевантних актера државних орагна и локалне самоуправе, привредних друштава, невладиног сектора можемо да постигнемо озбиљније резултате. Природу нико не може да победи и ситуације које не можемо да контролшемо ће увек постојати, али на нама је да покушамо да радом на превенцији умањимо последице ванредних ситуација које ће сигурно настајати и у будућности", сматра Милошевић.

Едукација од основне школе 

Сматра да би грађани живели у организованијем друштву и боље припремљеном за непредвиђене ситуације едукација би требало да крене већ од најранијег периода, већ од првих разреда основне школе.

"Сектор за ванредне ситуације још у периоду док је Предраг Марић био начелник издао је породични приручник за понашање у ванредним стауцијама у којем је на једноставан, сликовит начин приказано поступање људи током одређених ванредних догађаја. Ми смо као факултет улагали напоре да даље улажемо да се образовни садржаји, који се тичу ванредних ситуација, у што већој мери пласирају и у школе. Сетимо се свих пожара, поплава 2014. године, снежних наноса , пандемије. Нема године да се није десио неки ванредни догађај", поручује ванредни професор Факултета безбедности.

Предраг Марић је написао докторску дисертацију и прошао комплетну процедуру, али нажалост, није стигао да одбрани свој рад.

"Наша идеја је да, у договору са његовим наследницима, докторску дистертацију објавимо у форми монографије, пошто је она написана, позитивно оцењена од стране ментора, међутим због стицаја трагичних околности није ушла у поступак одбране и ми би смо волели да се сачува један вредан научни рад", истиче Милошевић.

Организатори меморијално научно-стручне конференције су Факултет безбедности у сарадњи са Институтом за међународну политику и привреду уз подршку Министарства унутрашњих послова, руско-српски хуманитарни центар и Канцеларија Владе Србије за управљање јавним улагањима.

уторак, 09. септембар 2025.
30° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом