Несуђени аква парк на Новом Београду могао би да постане дом српских ватерполиста

Поглед из блока 45 не делује толико големо и пространо. Међутим, са Савског кеја види се огроман копмлекс несуђеног аква парка и исто толики пословни промашај. Пре 16 година почела је приватна градња да би убрзо стала, али град и држава не одустају од намере да у блоку 44 ипак буде водених спортова.

"У питању је комплекс отворених и затворених базена где ће свој дом наћи и Ватерполо савез Србије. Покушаћемо то да остваримо обзиром да парцела, да тако кажем, није правно чиста. И потребно је то довести до краја како би постало власништво Републике Србије која би касније могла да буде инвеститор на једном таквом објекту", каже градски урбаниста Марко Стојчић.

Генералним урбанистичким планом, који је на јавном увиду, седам хектара простора добиће нову намену. Постаће дом ватерполиста свих селекција који се, па и они најбољи у свету, пре освајања медаља потуцају по разним базенима.

"Онда би ми диктирали тај тренажни процес и не би онда зависили као сада од термина грађанства по базенима спортских центара у Београду и широм Србије", истиче секретар Ватерполо савеза србија Немања Маријан.

Донели смо им сјајну вест, каже Марјан. До сада су, каже, са надлежнима причали о неколико локација. Осим припрема, овде би, у сарадњи са другим ватерполо савезима, могле да се организују, како каже, обуке судија, тренера, ватерполо кадрова. Могућа су и такмичења. Није сигуран да би базене могли да користа и грађани.

"Да апсолутно је отворен за све, али првенствено за ватерполо селекцију Србије у националној селекцији, а по потреби и за спортске клубове када се за то укаже потреба и стекну услови", каже Маријан.

"Ми за сада предвиђамо локацију у смислу простора, а шта би се евентуално градило ће бити предмет другог поступка, када се утврди пројектни задатак и тачна намена објекта", наглашава градски урбаниста Марко Стојчић.

Уместо највећег планираног затвореног базена у Европи, највиших тобогана и скакаоница и лење реке, тренутно је у каналима устајала кишница, а озидано зараста у коров.

На великом и атрактивном пројекту сменило се више од 10 инвеститора и није се одмакло од почетних радова.

Београд нема толико топлих дана или месеци да би се аква парк исплатио и то је главни разлог за одустајање или постоје неки други који се нису споимињали.

Ипак је држава или град сигуран инвеститор, али мораће да поврати локацију, размрси ко је и шта уложио, што 10 година на суду није успело.

Не приличи овакво ругло граду, макар да се одужимо ватерполистима. У граду кажу да нема овде места за паркирање аутомобила, па ће Београђани морати у аква паркове на периферији или по Србији или да се бар они најмлађи баве ватерполом.