Читај ми!

Стари Меркатор, Стакленац, Чумићево сокаче, од сјаја до руине – како прекинути низ

Знаменита здања у Београду не успевају увек да одоле зубу времена. Руше се делови кровова, фасада. Због тога је било повређених у Старом Меркатору, а трака која упозорава на опасност постављена је у Безистану.

За пола века Стари Меркатор је прешао пут од првог социјалистичког шопинг мола, симбола напретка и обележја Новог Београда до руине коју Београђани избегавају, а пре неколико дана је део плафона пао грађанима на главу.

Хипермаркет, хотел, биоскоп, ресторан, многобројне добро снабдевене продавнице, хлеб који се авионом довозио из Словеније, филмске и позоришне премијере, концерти познатих музичара, давна су прошлост.

Стари Меркатор је тренутно најуочљивији пример пропасти неких симбола престонице.

Чумићево сокаче и Стакленац на Тргу републике су једно време били места за елитну куповину. Својевремено нам је један од власника локала у Стакленцу рекао да је месечно издавао свој локал за 100 марака по метру квадратном и да је за три године успео да врати уложени новац.

Познаваоци прилика у овој области сматрају да за садашње стање нису одговорни само тржишни услови.

Ненад Ђорђевић из Кластера некретнина каже да људи сматрају да би држава требало да одржава екстеријер и заједничке просторије – онога чега смо сви приватни власници или сувласници.

"Сви ти тржни центри траже улагања, траже студију управљања њима, траже управника који ће тиме активно да се бави, а власници нису спремни на све то и онда долазимо у ситуацију као и у разним другим ситуацијама у нашој земљи да држава мора да предузме неке кораке да би се так проблем решио. Или да додатно опорезује оне који лоше одржавају те објекте или да се на неки начин укључи и неким субвенцијама и стимулисањем помогне да се ти објекти среде и да се управљање њима уреди на неки други начин", каже Ђорђевић. 

Траке упозорења 

И док су Стакленац и Чумићево сокаче грађени као привремени објекти, чија је будућност неизвесна, Безистан који је дуго окупљао велики број Београђана, не само због биоскопа "Козара", и поред тога што је под заштитом државе, тренутно је у таквом стању да се тракама упозоравају пролазници да није безбедан.

"Идеја је била да се формира један специфичан трг, не само пасаж који би повезивао одређене делове, сегменте града, центра града, већ једна врста полузатвореног трга који ће бити оплемењен фонтаном са скулптуром, зеленом површином – једна врста трга који би могао да прими и одређене забавне или културно-забавне садржаје, тако је било дуги низ година", каже Ивана Весковић из Завода за заштиту споменика културе.      

Град већ дуго најављује да ће Безистану бити враћен стари сјај. И не само Безистану већ и простору који га повезује са околним улицама. Када ће се то десити, за сада је неизвесно. Пракса показује да се нешто мења тек када власништво преузме неки озбиљнији инвеститор.

Београђанка је коначно реконструисана, почела је обнова Центра "Сава", док се даље чекају улагања у обнову хотела "Југославија".

Власницима малих радњи и локала, уколико желе да опстану, преостаје да се удружују и заједнички улажу.