И даље се не зна тачан број жртава у НДХ, сви који имају сазнања да је неко од њихових страдао могу да попуне формулар

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић каже за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 да први извештај из 1945. године има своје недостатке, али је добра полазна основа за утврђивање истине.

"Та комисија је током 1945. године у два наврата боравила у Јасеновцу, и то два пута по два дана. Обишла је локалитет и разговарала са оним житељима села Јасеновац који су били доступни. То је процена која је дата на основу скромних података. Условно речено, најпоузданији попис јесте онај који је обављен 1964. године, који је дошао до око 60 одсто укупно процењеног броја жртава на територији читаве Југославије. Тада су пописивачи идентификовали око 597.000 жртава Другог светског рата у Југославији. Тај попис је непотпун", сматра Ристић.

Музеј жртава геноцида је до сада именом и презименом пописао 90.000 жртава Јасеновца. То није коначан број, истиче Ристић. Како би се дошло до укупног броја страдалих, Музеј жртава геноцида има на свом сајту формулар који грађани треба да попуне уколико имају сазнања да је неко од чланова њихове породице страдао у Другом светском рату. Ристић објашњава шта је неопходно оставити од података.

"Име, презиме, очево име, датум и место рођења, евентуално професија, датум, место и околности смрти уколико је то познато. Није неопходно попунити све податке у формулару, већ само оне са којима располаже подносилац захтева. Музеј жртава геноцида проверава валидност тих података. Стручњаци Музеја располажу у базама одређеним подацима о конкретној личности. Ти подаци се или верификују или допуњују. Веома често се дешава да Музеј жртава геноцида располаже подацима које сродници односно потомци немају. Онда издајемо потврде да је одређено лице страдало у одређеним ратним околностима при чему наводимо све доступне податке", наводи Ристић.

Музејски саветник историчар Драган Цветковић каже за Радио Београд 1 да постоји велика разлика између пописа и процена броја жртава.

"Процене које су радили демографи су такве да имамо разлику од стварних губитака који су око 800.000. А разлике у демографским процењеним губицима су више од два милиона свих процена које су рађене од 1945. до пре десетак година. Оно што је најбитније, на основу досадашњих сазнања које имамо за цивиле који су страдали у НДХ-а у концентрационим логорима, јесте да две трећине њих отпада на Јасеновац. По томе се види колико је тај систем логора Јасеновац био велики и значајан", наглашава Цветковић.

Из Музеја жртава геноцида упозоравају да поред тога што није познат тачан број жртава у НДХ-а, проблем представља и то што наш народ нема дефинисану културу сећања. То, како каже директор Дејан Ристић, показује наш однос према гробљима из Другог светског рата која, према његовим речима, служе за ауто-трке, пикник, сунчање, спортске активности и прославу дечијих рођендана.