Читај ми!

Случај Рачак и Вилијем Вокер, 23 године касније

Догађаји у селу Рачак, у општини Штимље на Косову и Метохији, 15. јануара 1999. године, око којих и данас постоји неслагање између српске стране, на једној, и Приштине и највећег дела међународне заједнице, на другој страни, били су повод за НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије.

У селу Рачак у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. године почео је сукоб снага безбедности са припадницима тзв. Ослободилачке војске Косова.

Српска страна инсистира на томе да су тврдње Приштине о "масакру над цивилима" у Рачку чиста лаж и да је реч о сукобу са припадницима тзв. ОВК , док је Приштина тада тврдила, а и данас тврди, да је реч о "масакру недужних цивила".

Тадашња верификациона мисија ОЕБС-а, на челу са Вилијамом Вокером, за догађаје у Рачку оптужила је српске снаге безбедности, а тај догађај био је пресудан за доношење одлуке о бомбардовању СР Југославије.

Истражни судија Даница Маринковић, која је тада радила на случају Рачак, више пута је изјављивала да је оцена Вокера да се у Рачку догодио масакр и ратни злочин била - лаж.

Она истиче да Вокер није сачекао да надлежни органи изнесу чињенице које су утврђене увиђајем, већ је одмах медијима изнео своју верзију догађаја.

Наглашава и да је Хашки трибунал прихватио истину да није било масакра у Рачку 

Позната финска форензичарка Хелена Ранте, чији тим је истраживао случај Рачак, касније је изјављивала да је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је очекивао да подржи његову интерпретацију.

Вокер је 2017. године у Рачку добио споменик.

Случај Рачак био је део оптужница против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице.