Шта представља бадњак, каква је симболика чеснице и шта треба да урадите уколико нађете новчић

Свештеник Бранислав Кеџић, професор Богословије Светог Саве, каже за РТС да је Божић празник телесног рођења Исуса Христа, долазак сина Божјег на свет.

"То је блажени и крајњи циљ свега што је створено. То је спасење читаве твари, читаве творевине, не само искупљење човека. Човек јесте згрешио још од праоца Адама, међутим, било је потребно да дође спаситељ света, да дође син Божји, да Бог постане човек – како је то касније понављано – да је Бог постао човек да би човек постао Бог", истиче Кеџић.

Наводи да се Божић слави најпре литургијски, служећи свету литургију и то не само на данашњи дан, већ прослављајући га и пре самог празника и након празника.

"То је први и основни начин како ми празнујемо све празнике у нашем хришћанском календару. Одлазимо сви на литургију и управо се причешћујемо телом и крвљу нашег спаситеља Исуса Христа", додаје Кеџић.

Истиче да након рођења спаситеља божанска и човечанска природа ступају у један нови однос – поново успостављене љубави. "Оно што је Господ проповедао – да се та љубав шири не само према њему, већ према сваком човеку", наглашава Кеџић.

Шта представља бадњак и какав је његов значај 

На питање шта представља бадњак и какав је његов значај, свештеник каже да када погледамо икону Витлејемске пећине видећемо мир, спокој, радост, топлину. Истиче да је значење бадњака за Божић вишезначно и да постоје многа тумачења.

"Можемо се послужити оним који ће нам донети управо мир и спокој, а то је да топлина дрвета које се запали и светлост коју нам даје управо представља ту топлину мира Божјег коју је Христос донео овде на свет. Управо запаљено дрво бадњак јесте та топлина коју нам Христос даје и у Витлејемској пећини, али и у сваком нашем дому", наводи свештеник.

Наглашава да постоје и друга тумачења дрвета бадњака и то јесте и учешће читаве творевине.

"Да је човек призван да спасе читаву творевину, јер када је створен, управо му је дато у задатак да читаву творевину узнесу творцу. И управо у сваком нашем прослављању, не само Божића, већ и других празника, користе се одређени мотиви из природе где их човек уноси и богослужбено и у своје домове – дрвеће, гранчице", наводи Кеџић.

Каква трпеза треба да буде 

Божићу претходи 40-дневни пост, а Кеџић истиче да данас треба да се окрепимо, али да имамо на уму оне који немају и да им помогнемо.

"Један велики теолог је рекао да је пост школа покајања, да се ми током поста тудимо да се преумијемо, да се покајемо, да живимо једним другим начином живота и да се тај пост увек у највећој мери тиче нашег духовног поста. Наравно, након телесног поста који иде заједно са духовним ових 40 дана, ми ћемо се данас телесно окрепити", каже Кеџић.

Истиче да трпеза за Божић не треба да буде богата и обилна, већ треба да имамо на уму онај духовни пост. Из те школе је, напомиње, требало нешто и да научимо.

"Требало је научити да увек помажемо и да тај начин и телесни пост буде подстицај за помагање онима који можда тог дана немају могућност да се окрепе", додаје он.

Наводи да када се послужимо треба увек да погледамо да ли они који су поред нас имају да се послуже.

"То је поента нашег преумљења након 40 дана поста и да се потрудимо да тог дана сви имамо у изобиљу", рекао је Кеџић.

Каква је симболика чеснице и шта доноси новчић 

Говорећи о томе какву симболику има чесница и шта доноси новчић ономе ко га пронађе, Кеџић каже да у молитви када се обраћамо говоримо да се хлеб наш насушни дâ данас.

"Тај хлеб насушни првенствено представља насушни хлеб Исуса Христа који ми у литургији приносимо у виду дарова насушних – хлеба и вина. Из тога произашли су и дарови насушни које ми користимо свакодневно, а то је хлеб. Он се појављује у великом боју празновања, између осталих и крсне славе", каже Кеџић.

Истиче да се данас меси чесница, а да је поента тог новчића који се ставља у хлеб препознавање заједнице да је неком потребна помоћ и управо онај ко пронађе тај новчић треба да симболише онога коме нешто треба.

"Природно би било да онај ко пронађе тај новчић препозна онога коме је можда тај новчић потребнији па да на тај начин изрази ту жељу заједнице да некоме помогне", додаје Кеџић.

Наглашава да су ти мотиви даривања чести пред Божић и да су му претходили празници Детињци, Материце и Оци.

"Они нас подсећају на топлину породичног дома, али су такође прожети даривањем. Међутим, то даривање не треба да остане у кругу породице", рекао је Кеџић.

Објаснио је и зашто се обично деле неки одевни предмети – чарапе, пиџама: Они симболишу топлину породичног дома.

"Али треба и да нас подсете да неко други можда нема ту топлину породичног дома, да нешто изостаје и да управо ми треба да поделимо са њима", поручује Кеџић.

Основна порука Божића – мир

Истиче да се данас много говори о дистанци, физичкој дистанци пре свега, али да треба да обратимо пажњу на духовну дистанцу.

"Можда је питање каква је била наша дистанца која се тиче оног духовног односа међусобног и да је можда ту нешто зафалило, да смо превише духовно били удаљени једни од других, а да је сада ово једна опомена будући да се једни од других сада морамо склањати, да управо поразмислимо и о тој нашој духовној дистанци коју смо само проузроковали", каже Кеџић.

Истиче да је то била и порука у посланици патријарха Порфирија.

"Да погледамо једни дуге, да погледамо нашег ближњег, а не да будемо оптерећени пуким индивидуализмом. Сви негде јуримо, журимо за личним успехом и у том личном успеху ако нема онога ко је наш брат, наш ближњи, онда то и није успех", наглашава Кеџић.

Истиче да овај празник треба да нас подсети да човек не може да добије своје спасење и вечни живот без спаситеља света – Исуса Христа.

"То треба да буде нама на уму сваког дана, наша молитва коју ћемо данас појачати, отићи у храм, треба да нас подстакне да тако буде читаве године. Атмосфера породице која је данас и те како изражена у неким симболима породичног окупљања, ручка, разговора о неким битним животним темама, не треба да се заустави само у данашњем дану. Током читаве године наш свакодневни живот треба да буде прожет молитвом, разговорима и бригом о породици и бригом о својим ближњима", поручује Кеџић.

Каже да постоји изрека у нашем народу – без невоље нема богомоље, али да она никако није добра за православног хришћанина.

"Стога у свакој ситауцији, било да се налазимо у тешкој или радосној животној ситуацији, никада не треба да заборавимо Бога, већ увек треба да му се окрећемо и да благодаримо", каже Кеџић.

Поручује и да је мир основна порука Божића.

"'Мир Божји, Христос се роди' говоримо једни другима. Треба да знамо да је реч мир коју изговарамо, Христос сам донео на данашњи дан, она не значи само мир или спокој, већ та јеврејска реч, када се преводи, може означавати и целовитост бића, а то јесте да је Христос својим доласком управо учинио човека савршеним и показао шта је савршени човек и да мир у ствари показује испуњеност и целовитост нашег бића", закључио је Кеџић.