Грачаница, врхунац српског градитељства на балканској ветрометини

Лепоту петокуполне Грачанице описао је и сâм краљ Милутин у Повељи која стоји у јужном параклису храма. Представља врхунац српског градитељства у духу византијске традиције и сведочанство је православног битисања на балканској ветрометини.

"Грачаница је апсолутни стваралачки бисер уметности Европе тога доба. Њена префињеност, њена нежност, њена чипка, њено остварење, њен унутрашњи пут од пакла до раја, њен Свети Јован Крститељ, њене чудесне фреске, њена архитектура, њен утицај на књижевност код Ракића, Десанке који су се на њу наслонили, говоре да је она у том мозаику задужбина краља Милутина – најблиставија", рекао је Живојин Ракочевић, књижевник и новинар.

Највећи српски задужбинар краљ Милутин своме народу и отечеству даривао је 40 велелепних храмова. Манастир Грачаницу и Цркву Богородице Љевишке у Призрену, посветио је празнику Успења Пресвете Богородице. Ти споменици српске прошлости су са Манастиром Пећка патријаршија 2006. у Вилњусу уписани у Унесков регистар светске баштине.

"Ако ова грађевина живи као што је жива душа у човека и ако се овде слави Бог као што се славио код наших предака, онда смо заиста народ Божији, народ који има чиме да се похвали и народ који ће трајати", навео је владика Епархије рашко-призренске Његово преосвештенство Теодосије.

Манастир Грачаница, понос светосавског рода, упркос многим недаћама, свањава као задужбина краља Стефана Уроша Другог Милутина, владара из династије Немањића која је Србијом столовала два века. У Душановом Призрену, "како је Нушић својевремено записао, Цариграду српских царева", Богословија "Светих Кирила и Методија" опстаје 150 лета.

"Трудимо се као што је рекао патријарх блаженопочивши Павле, који је 34 године боравио у овом царском граду, био такође професор ове Богословије, јесте да будемо људи", истакао је Јован Радић, професор Богословије "Светих Кирила и Методија".

Ракочевић каже да је Призренска богословија легитимни наследник епохе Немањића и свих светих Немањића, као што је обновљена патријаршија под Макаријем Соколовићем непосредно родила и Цетиње и Призренску богословију и ово што ми данас видимо као Српску православну цркву.

Духовно појање богослова у граду музеју на ободу Метохије велича трајање народа који је своју светосавску веру славио у десет средњовековних храмова.