Гујон: Србима на КиМ потребна солидарност и испружена рука која ће им показати да нису сами

Арно Гујон истиче да је увек комплексно организовати конвој, поготово из Француске и поготово у време пандемије коронавируса, али да су и овај пут, 17. годину заредом, успели да дођу до најугроженијих и да поделе хуманитарну помоћ која је претходних месеци прикупљена у Француској.

"Ове године је један део волонтера био на Косову и Метохији и делио од села до села хуманитарну помоћ, а други део је био у Рашкој области. Имао сам прилику да идем с њима. Већ три године ми је забрањен улазак на Косово, али могао сам по брдовитим селима изнад Новог Пазара да испоручим шпорете, играчке, школски прибор и ранчеве деци и људима којима је помоћ потребна", каже Гујон.

Истиче да је људима потребна и солидарност и испружена рука која ће им показати да нису сами и да има у Француској и у свету људи који мисле на Србе на Косову и Метохији и желе да им дају конкретну подршку.

"У разговору с људима сам закључио да им је поред материјалне потребна и морална подршка. Сећам се свог првог хуманитарног конвоја 2005. године, када сам имао 19 година. Тада су нам говорили да дођемо опет и у случају да немамо ништа да им поклонимо. Данас, 17 година касније, порука је нажалост иста, јер се ни ситуација није много променила, и те како је тешка и напета", наглашава Гујон.

Наводи да је 2021. године, у односу на претходну, било 50 одсто више напада на Србе са Косова и Метохије.

"У многим местима на Косову и Метохији не можете да говорите на српском језику, не можете да славите Васкрс у Ђаковици, стално организују неке демонстрације. Мени су забранили улазак на Косово 2018. године, као и многим другим хуманитарцима који помажу Србима и другим људима у енклавама који говоре истину о патњи српског народа која траје већ 22 године", каже Гујон.

"Наталитет циљ број један целе Европе"

Арно Гујон, који је и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, каже да се до октобра прошле године 92.300 људи вратило у Србију.

"Видели смо још на самом почетку пандемије гужве на границама – људи који нису имали решен статус и здравствено осигурање у земљама где раде видели су да им је сигурније и боље да буду у Србији поред својих породица", сматра Гујон.

Каже да од 2015. године траје тај тренд – враћају се и људи који су радили или студирали у иностранству и тамо имали све што им је потребно.

"Ако Србија успе да настави с тим трендом повратка наших људи из иностранства, то ће и те како много значити у економском и демографском смислу", истиче Гујон.

Напомиње да је демографска слика и наталитет циљ број један, не само Србије већ и целе Европе, која стари.

"У 21. веку много тога ће се вртети око демографије. Богате земље, ако не успеју да реше свој демографски дефицит, имаће огромне проблеме у будућности. Сиромашније земље, попут Србије, ако успеју да реше демографски пад, имаће свакако бољу будућност. Зато је важно да направимо систем и амбијент у којем ће људи сами имати жељу да се врате", наглашава Гујон.

"Широм света отворене 23 школе српског језика"

Гујон каже да са људима у дијаспори раде на очувању језика, идентитета и културе.

"Ако сачувамо језик, идентитет и културу у дијаспори, онда постоји могућност да се људи једног дана врате у Србију и да живе заједно с нама овде", истиче Гујон.

Наводи да су претходне године, широм света, отворене 23 допунске школе српског језика и да преко 800 деце учи српски језик у њима.

Гујон већ у среду са министром Николом Селаковићем путује у Чикаго, где ће са Србима дочекати Бадње вече и Божић.

"То је посета на највишем нивоу. Министар Селаковић иде да се сретне са људима из дијаспоре и то је њима порука да их не заборављамо и да бринемо о старој дијаспори која живи у Америци већ дуже од једног века", каже Гујон.