И поред заштићене зоне око Високих Дечана, братство манастира се сусреће са бројним проблемима

Подно Проклетија оглашавају се манастирска звона древне лавре Високих Дечана, светиње која је претрајала седамсто лета. Монашко појање дечанског братства снажило је кроз време народ у одлучност да живи на исконским огњиштима. Лепоту Високих Дечана увеличава несвакидашње природно окружење које је у заштићеној манастирској зони.

"Манастир Дечани је један од 50-так објеката Српске православне цркве који поседују специјалну заштићену зону. Дечанска је највећа, око 660 хектара и обухвата не само ужу зону око манастира већ и део Дечанског кањона реке Бистрице", каже архимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани.

Упркос томе манстирско братство се готово свакодневно сусреће са бројним проблемима, изградњом регионалног пута који ремети манстрирско окружење, сечом шуме и другим недаћама.

"Живимо у времену и када би дошло до неконтролисаног уништвања природе око нас да је веома значајно дакле постојање те заштићене зоне. То опет није везано за конкретно питање безбедности јер присуство КФОРА није везано за заштићене зоне. То је дакле посебан ниво заштите који постоји сад тренутно само у Дечанима. На другим објектима Српске православне цркве је већином Косовска полиција или нема уопше безбедоносног присуства", додаје игуман Дечана.

Братство Високих Дечана јединог споменика српске прошлости који обезбеђују припадници Мисије Уједњених Нација, свакодневно се упознаје са животним проблемима не само монашких заједница већ и православаца у Метохији, који опстају надомак Немањићких задужбина и других светиња.