Пројекат ЕУ за побољшање живота Рома, готова документација за 300 социјалних станова

У пројекту који је финансирала ЕУ, а суфинансирала Србија 10 градова и општила добило је менторску подршку за припрему пројеката за финансирање од чега је шест одобрено за финансирање.

Активности спроведене у 35 градова и општина, како је речено, обухватиле су популацију од 53.000 Рома, што је 36 посто ромске популације у Србији.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић уз оцену да је била привилегија бити део оваквог пројекта истакао је да без изградње мостова у друштву који спајају људе неће бити остварен циљ политике у Србији.

"Градимо аутопутеве, брзе пруге, луке, мостове, водимо политику отвореног Балкана, али ако не изградимо мостове у заједници који споје људе нећемо остварити циљ наше политике, мало ће нам бити остали резултати", рекао је Момировић.

Kако је оценио, комшије Роми су угрожени у овим социо економским околностима у Србији.

Додао да је да се кроз реализацију оваквих пројеката показује да заједница постиже ниво јединства, и подсетио да се већ два века у Србији сваком појединцу без разлике омогућава да оствари своје животне циљеве.

"Сама порука, коју са ЕУ партнерима шаљемо је већа и јача од самих резултата пројекта. Роми ће увек бити део Србије. Увек ће бити наша браћа. Дугујемо им да додатне напоре учинимо да се осећају као становници који немају никаквих баријера у нашој држави", истакао је министар.

Шеф сектора за сарадњу Делегације Европске комисије у Србији Никола Бертолини изразио је задовољство показаном заинтересованошћу свих страна за реализацију пројекта.

"Пројекат израђује планове за инвестиције. Ми смо спремни да улажемо за социјалне станове, ако имамо пројекте. И инвестиције су спремне", рекао је Бертолини.

Kако је најавио, пројекти ће даље бити реализовани директно са локалним властима, јер је битно да покажу да могу да управљају средствима.

"Ромској популацији потребне су куће, пристојни послови, образовање и студирање, као и могућности у друштву. Ситуација у Србији није сјајна, низак проценат је деце у школама што није прихватљиво јер је образовање на првом месту", додао је Бертолини.

Указао је на то да мало Рома има корист од мера за укључивање на тржиште рада те да то мора да се повећа.

Директор пројекта из KПМГ-а Александар Бућић рекао је да се успешно радило на поспешивању сарадње националног и локалног нивоа власти како би се допринело унапређењу живота Рома.

"Без партнерства нису могући кораци напред. Радили смо на идентификацији и укључивању најширег могућег броја партнера", нагласио је Бућић.

Завршна конференција симболично је одржана на Међународни дан људских права а у њеном раду учествовали су и представници локалних самоуправа као и корисници мера подршке.