Шта све недостаје у мозаику српске демографије

Министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић рекао је да тај проблем треба сагледавати као подмуклу болест која је ескалирала и која је сада велики проблем.

"Питање свих питања је да ли и шта може да се уради. Сваки пети становник Србије је старији од 65 година. Жене све касније рађају, све је више развода бракова, нуклеус породице је нарушен и све се више нарушава. Све је то део мозаика и нема једне мере која може да се примени као формула. То је комплексан проблем на коме мора да се ради. У питању је, сматрам пре свега стање свести", истакао је Дмитровић.

Начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк каже да нас статистика упозорава да су у питању сада већ не године, већ деценије и то се акумулира сваке године.

"Од 1992. године само на основу природног прираштаја изгубили смо више од 800.000 људи а где су миграције и друге тенденције", рекла је Бјелобрк.

Јована Ружичић из Центра за маме каже да је два детета по жени рачуница чистог природног прираштаја али да родитељи морају да размишљају о још много чему пре него што се одлуче за родитељство.

"И то пре свега мајке: да ли ће наћи посао, да ли ће остати без посла ако роде дете, да ли ће дете моћи да упишу у вртић и слично. Новац помаже али није нешто што ће мотивисати некога да има дете. Новац је лаган, лако га је дати и онда причати о томе али је потребно много више од тога да би се подстакло рађање", сматра Јована Ружичић.

Економиста Горан Николић верује да ће мере које се предузимају дати неке ефекте.

"Повећавање давања за оне који имају децу, посебно инстант давања је да, ако повећате доходак домаћинства, онда можете очекивати и просек рађања. Скупо је, али вреди, показују истраживања", каже Николић.

Он сматра да мере које имају за циљ да се у Србији ублаже негативне демографске теденције јесу скупе али да немамо избора.

"Данас готово трећина земаља на свету има овакве или сличне мере. Суштинска ствар је да је рецимо пре короне Пољска сличним давањима, као што планира Србија, успела да поправи наталитет за шест одсто, што није мало", навео је Николић.

Каже и да остале земље имају негативну стопу наталитета и да је за нас добар пример  Бугарска јер има сличан број становника а прошле године су имали 3.000 мање рођене деце у односу на Србију а и стопа смртности је била већа.

Да ли је материјална ситуација пресудна 

Министар Дмитровић сматра да је свим породицама са више деце заједничка религиозност.

"У исламу је рецимо породица још увек важна и три општине у Србији Тутин, Прешево и Нови Пазар су једине које имају већи просек од 1,5 детета. У Европи се показало да материјална ситуација није пресудан фактор јер би онда нордијске земље имале по 4-5 деце у просеку. Улагање у инфраструктуру, посебно у унутрашњости земље је веома важно. Француска је добар пример, са 1,86 и најбољи су у Европи тренутно", навео је Дмитровић. 

Начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику је подсетила да Француска већ више од 100 година спроводе пронаталитетне мере.

И они су почели са материјалним подстицајима а онда су те мере проширили на оно што је битно и за родитеље и за целу породицу.

"Нама се смањује контигент жена које су способне да рађају. Највећи број живорођене деце имали смо 1976. и 1977. године и њих су рађале жене рођене после Другог светског рата када смо имали својеврсни беби бум. Данас је основица рађања мања за пола милиона а један од фактора је и емиграција о којој немамо тачне податке. И код нас увек делују нерегуларни фактори као што је осећај несигурности и стална борба за нешто", рекла је Бјелобрк.

Рекла је да се Србија грубо може поделити у четири региона: два су развијена и то су Војводина и Београд док су источна Србија и Шумадијски регион мање развијени и треба гледати ширу слику како да се породицама, посебно у мање развијеним деловима, пружи подршка у целом периоду подизања деце.

"Ако имате Црну Траву са шест живорођене деце годишње, које уопште мере ту применити? Локални ниво је онај који највише губи или добија ако има добар наталитет", истакла је начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику.

Бројни проблеми за мајке 

Плата од 11.000 није прихватљива за некога ко има децу, навела је Јована Ружичић из Центра за маме као једну од отежавајућих разлога зашто се жене мање одлучују за рађање деце ако немају стално запослење.

"Три по године смо имали закон који женама није гарантовао минималац већ су жене често остајале са 7.000 динара колико су примале на породиљском ако нису имале континуитет у раду, већ су биле на уговорима о раду који су се стално прекидали и обнављали", рекла је Ружичићева.

Поред лоших путева, велики број мањих места нема довољно вртића а често се поставља и питање зашто би дете уопште ишло у вртић, што додатно ограничава економске могућности мајки. Овај проблем је, међу осталима, наведен као једна од инфраструктурних проблема у емисији "Четвртом у 9: Само да нас буде!".