Шта да радите ако дете прогута играчку или неку хемикалију

Кликери, дугмићи, пластелин – уместо у рукама често се нађу у носу, ушима или устима и тако направе проблем. Подмукли непријатељ радозналих малишана такође су и мале алкалне батерије, семенке и различити орашасти плодови, накит. Незгоде су најчешће код деце од две до пет година.

Оториноларинголог прим. др Катарина Станковић каже да је дете једном прогутало татину бурму.

"Тата у почетку није рекао шта је дете прогутало, међутим, на снимку смо видели да је прогутао прстен. Односно, шта се десило - тата је хтео да одмори мало и дао је дечаку да се игра са бурмом", каже др Станковић.

Педијатру прим. др Снежани Томић догодило се да је дете прогутало осу.

"Имала сам случај детета које је натегло флашицу сока, а унутра је била оса, па је попило и дошло је до угриза и великог отока језика и гушења, у таквим ситуацијама је важно да се да нешто хладно", истиче докторка.

Најважније остати хладне главе 

Уколико дете нешто прогута, важно је да родитељ остане хладне главе.

"Један део хране може отићи у дигестивни тракт - онај део куда једемо и где природно одлази храна. Уколико је већа играчка, заглавиће се и правиће детету тегобе у смислу отежане исхране, отежаног гутања, бола и тако даље. Међутим, оно што је далеко опасније јесте уколико тај део хране или играчке оде у дисајне путеве", истиче др Катарина Станковић.

Педијатар др Томић наводи да тада треба бодрити дете да кашље и даље, да му се глава савије унапред, лупати га између лопатица.

"Можемо да обухватимо дете једном руком око струка, да поставимо ту руку у песницу у положају између стомака и грудне кости, са другом руком хватамо песницу прве руке и потискујемо абдомен детета пет пута. Ако ништа не урадимо, најважнија ствар је да не копамо и не тражимо страни предмет у устима детета", објашњава Томићева.

Шта ако се прогутају хемикалије 

Неретко деца испробају и препарате кућне хемије, али и лекове.

"Ако се ради о тровању детета са неком хемикалијом кључно је да родитељ не даје воду да дете пије, да не провоцира повраћање, да сачува флашицу коју је дете или лек ако је дете попило, да би касније помогло лекарима", саветује докторка Томић.

Помоћ или савет треба тражити и ако малишан стави нешто у уво или нос. Лекове или капи тада не би требало самоинцијативно давати.

"Кључно је да родитељи буду присебни, брзи и прецизни. Треба да буду апсолутно сигурни да ће оно што предузимају у кући помоћи детету, а не нашкодити му", закључује Томићева.

Савет лекара је да уколико дође до неке од непредвиђених ситуација родитељ пре свега буде прибран. Такође, добро је у кући имати истакнуте телефоне Војномедицинске академије, Института за мајку и дете, Тиршове и Хитне помоћи.