Како се постаје хладнокрвни убица – тешко детињство, злостављање или утицај средине

Зло, нажалост, није тешко ни одглумити. Чак ни хладнокрвног логорског убицу. Глумцу Игору Ђорђевићу ова улога је, како каже, помогла да сагледа људску природу.

"Та ствар да мислимо да ми то никада не бисмо урадили је била моја полазна тачка. Не само да ћу да га одглумим и да ћу да постанем он, него ћу да се осећам добро у томе", каже глумац Игор Ђорђевић.

Једносмерна улица злих људи

Доктор Јанко Међедовић, научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања, објашњава да црте таквих личности одређује генетика, али и средина.

"Мрачне црте личности, као и све друге имају своју генетичку основу. Једним делом су одређене генотипом особе, а једним делом одређене срединским факторима. Дакле, једно тешко детињство, злостављање, занемаривање у детињству", објашњава Међедовић.

Психолошкиња Бојана Шкорц каже да је "једносмерна улица када се одрекнете етике".

"Пут зла је проблем, кад донесете одлуку која одступа од ваше етике. На том сте путу у једносмерној улици, онда вас неће зауставити ништа. Почетак буде једноставан, делује као: одрећи ћу се ове ствари мало, па ћу онда опет да ухватим свој курс. Невоља је у томе што кад се одрекнете своје етике, своје душе шта год то било – то је онда једносмерна улица", истиче Шкорц.

Човек може повредити другога и у самоодбрани. Сасвим је другачије, међутим, када наноси зло недужнима или не саосећа са њима или ужива док их повређује. Тада на површину испливавају особине попут доминације, манипулације и недостатка емпатије, чинећи мрачни круг у људском уму и понашању.

"Психопатији и садизму је заједнички недостатак емпатије. Садизам има још нешто преко тога - највероватније је најмрачнија од свих црта личности, јер се он базира на уживању, док је неко други у дистресу, односно док се осећа лоше", указује Међедовић.

Глумац Игор Ђорђевић каже да је прихватио улога како би отворио ту тему.

"Да осетим како се човек не гледа више као на човека, како дехуманизује одједном и како онда није немогуће да се у убијању ужива", наводи Ђорђевић.

"Тешко се препознаје зло у себи" 

Кључ разумевања борбе добра и зла је у самом човеку.

"Мислим да су људи данас под утицајем вредности доминантне, веома брзи, склони да препознају зло изван себе, али веома тешко препознају зло у себи. Не можемо да се померамо као врста, култура и као цивилизација ако те две ствари не буду ишле заједно", објашњава психолошкиња Шкорц.

Борба добра и зла подсетник је да је и зло део свих. Само од нас зависи на којој страни ћемо остати.